“Mladi mutanti nindža kornjače: Poslednji ronin #1”: Dan kada kornjača više ne bude…

Prikaz stripa “Mladi mutanti nindža kornjače: Poslednji ronin #1” grupe autora u izdanju Golconde

Kada su 1984. godine Kevin Istman i Piter Lerd stvorili kornjače, one su nosile istovetan crveni povez, nastale su u dodiru sa opasnom hemikalijom i razvile su sposobnosti i veličinu ljudi. Njihov učitelj Splinter, bio je prema nekim verzijama majstor borilačkih veština Hamato Joši, a prema nekima njegov ljubimac, naučio ih je tajnama borilačkih veština i svako od njih je naučio da rukuje jednom vrstom oružja – Mikelanđelo – nunčakama, Rafaelo – sajiem, Leonardo – katanama, Donatelo – bo-štapom.

Pročitaje sve tekstove o Nindža kornjačama: OVDE

Važno je i napomenuti da je Oroku Saki, zakleti neprijatelj Hamatoa Jošija, u originalnom serijalu objavljenom u izdanju Mirange Comicsa pobeđen u prvoj epizodi serijala i to je dalo prostora kornjačama za dalje napredovanje i borbe sa drugim neprijateljima. 

Danas je Tom Valc, Benom Bišop, Esau i Isak Eskorza – ekipa okupljena oko tvoraca TMNT porodice Kevin Istmana i Pitera Lerda stvorila strip serijal od pet epizoda “Poslednji ronin” u kojem je neizvesna budućnost sačekala kornjače i njihovog učitelja. Ostala je samo jedna kornjača koja kreće u osvetnički pohod protiv Sekačevog potomka Oroku Hirotoa, Klana stopala, ludog naučnika Bakstera Stokmana i svih zlih sila koje vrebaju grad, a koje su joj pobila braću.

Ronin

Kultura drevnog Japana donosi nam mnogo različitih priča, redova, dinastija, careva i valdara. Postojalo je mnogo ratnih foramcija u Japanu, a jedni od najpoznatijih su samuraji. Samuraji su bili ratnička skupina Japana u doba feudalizma. Svaki samuraj je poštovao bušido kodeks, koji je bio prožet vođenjem časnog života i zavetom čuvanja svog gospodara, a ukoliko mu je čast povređena ili, na početku njihovog postojanja, ako izgube gospodara, oni bi izvršavali harakiri, odnosno časnu smrt. Nosili su dva daišo mača, mnogo poznatija pod imeno katane, a bili su naučeni i uvežbani mnogim borilačkim veštinama. U kasnijim godinama, samuraji kada izgube svog gospodara, postajali su ronini, usamljeni ratnici bez svog puta koji slede. Samuraji su postojali sve do sredine devetnaestog veka.

Nindža kornjača koja je protagnista priče o poslednjem roninu nosi crni povez preko očiju, a za svojim pojasom na leđima ima zadenute štapove, viljuške, nunčake i katane, dakle nosi opremu svoje braće, partnera i saboraca. 

“Teenage Mutant Ninja Turtles: The Last Ronin” donosi kraj priče o jednoj od najvećiš stripskih franšiza svih vremena.

Kornjače su ubijenje, ostao je samo poslednji ronin, jedina živa kornjača sa crnim povezom preko očiju, umesto njihove standardne boje. Njemu je bilo dosta čekanja na periferiji Njujorka, osvetiće se onima koji su mu ubili braću. Njujork, grad u kojem obitavaju kornjače, je pod kontrolom potomka bivšeg zlikovca. Kada ronin uđe u grad, ne dočekuje ga topla dobrodošlica, već brzo skreće pažnju na sebe i tovari sebi bedu za vrat. Kroz priču ga prate duhovi njegove braće uz svoje poteze, reči i savete, koji ga sve više vode ka cilju.

Zašto imaju različite boje poveza?

,,Sećam se ovoga da nije bilo posebne rasprave o tome koja bi kornjača trebalo da dobije koju boju zbog toga kako se boja slagala sa njihovom ličnošću ili šta već”, istakao je Lerd. “MOŽDA je bilo nekih rasprava o tome u Playmates-u i/ili studiju Freda Vulfa, ali ne sećam se.” Playmates je bila kompanija iza izuzetno uspešne linije igračaka Nindža Kornjača koje su naizgled bile sveprisutne u ranim i srednjim devedesetim, a Fred Vulf je čovek iza jednako popularnog originalnog crtanog filma koji se emitovao od 1987-1996. Obojene bandane pojavljivale bi se u TMNT igranim i animiranim filmovima i retroaktivno ušle u strip, ali što se Lerda tiče, promene nisu bile od prevelikog značaja: „Iskreno, bio bih srećan da su sve kornjače ostale sa cvrenim bandanama, ali takođe vidim vrednost toga da svaka od njih ima posebnu boju.”Tako su Nindža Kornjače zahvaljujući animiranoj seriji i liniji igračaka po prvi put predstavljene publici sa maskama različitih boja, ali to nije bila jedina promena u odnosu na stripove. 

Autori stvaraju potpuno jedinstvenu budućnost, poznatog sveta TMNT-a. Iako se radi o budućnosti, ipak je temelj priče postojan, svima poznat i jasna, dakle ne odstupa se od onoga što kornjače jesu, već se samo priča gradi na već ispričanim poglavljima. Sve što autori donose, jeste veoma smerno urađeno, tuga i želja za osvetom su toliko povezane, u momentima jedna drugu preovladavaju, a u momentima se nalaze u ravnoteži. Sama postavka priče golica publiku u jednom pitanju, a to je – ko je zapravo poslednji ronin? Na kraju se to saznaje i biva potpuno jasno, a veoma je važno napomenuti to da se on bori protiv bande koju predvodi Šrederov unuk – Oroku Hiroto.

Istman i Lerd su zamislili ovu priču još 1987. ali tada nije realizovana. Priča je postavljena u 2040. godinu i dešava se u Njujorku, a glavni lik je poslednja preživela Nindža kornjača koja je u osvetničkom pohodu. Ostale Nindža kornjače su mrtve, a jedini preživeli iz ove vrste će tražiti pravdu za svoju palu braću i prijatelje. Istman je priču nazvao ljubavnom pesmom koja je upućena svim prethodnim narativima iz univerzuma Nindža kornjača, koja nudi pogled u moguću budućnost ovih narativa. Strip ima mračnu atmosferu sličnu originalnim stripovima Istmana i Lerda.

Kako su kornjače počele da jedu picu

Najveća je zabluda to da kornjače obožavaju picu, taj specijalitet im nije bio glavno jelo u prvim epizodama. Televizijska, animirana serija Teenage Mutant Ninja Turtles iz 1987. godine rađena po motivu ovih stripova, a u režiji Yoshikatsu-a Kasaia (sezona 1), Freda Wolfa (sezona 2-7) i Tony-a Lovea (sezona 8-10) promenila je kornjače i učinila neke stvari drugačijima. Najveće izmene, koje je uvela ova serija jeste to da je Šreder postao arhi-neprijatelj Nindža kornjača, zapravo, da se gotovo sve njihove dogodovštine vrte oko njega i to da su kornjače zavolele picu kao glavni obrok. Pica se jede stalno, sve kornjače lude za njom, a najviše Mikelanđelo. Mikelanđelo je taj koji uzima neke od najčudnijih preliva za picu – puter od kikirikija, kupus i školjke i slično, čak je jednom jeo i picu sa džemom. Sve to nas može asocirati da ni u ovoj seriji, u kojoj je pica za obrok kornjačama sve i svja, pica zapravo nije omiljeno jelo, jer joj uvek promene ukus nekim od preliva i namaza. U strip serijalu Teenage Mutant Ninja Turtles Attack!!!, prvi deo, Leonardo kaže kako se od pice pravi “gag”, zapravo kako blago ismeva crtani film. 

Crtež stripa je oštar i konkretan bez dvosmislenih i nedorečenih detalja. Pun kolorit je dao priči pokrete animiranih slika koje iščeuzavaju pred naletom novih događaja. 

Sva izdanja Strip Bloga: OVDE

Priče o kornjačama koje padaju jedna po jedan, zajedno sa svojim prijateljima u nepravednim borbam, priče o braći čiji duh zajedništva prati osvetnika u svom pohodu stapaju se u jednu ličnost koja nosi svo oružje svoje braće na leđima.

Izdavačka kuća Golconda je ovaj strip objavila u intergralnom izdanju od prva tri dela (od pet), sa konkretnim, neposrednim i veoma jasnim prevodom Bojana Markovića i dobrom tehničko-grafičkom obradom Bojana Jakovljevića u američkom formatu i sa tvrdim koricama u boji i kvalitetnom papiru. Golconda je izdala ovo izdanje 2021. godine, dok je originalni serijal startovao 2020. Ovo je svakako važno izdanje, jer su posle trideset godina objavljene kornjače na srpskom jeziku, a one su jedne od omiljenih fiktivnih likova u našoj zemlji.

Jedna kornjača je ostala da se bori za svoju palu braću, nosi njihovo oružje i vezala je crni povez preko očiju – poslednji ronin je rešio da svoju osvetu sprovede u krvavo delo…

BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG: