Tank Girl: Tenkistkinja poganog jezika!

Osmislili su ga Britanci Jamie Hewlett (crtač i scenarista) i Alan Martin (pisac) i u svet devete umetnosti uneli šarm punk miljea koji se provlačio kroz šarene kadrove omogućujući njihovoj simpatičnoj heroini (mada vuče malo i na “anti”) brz i siguran prodor u srca stripofila.

Pročitajte: Nova knjiga Strip Bloga – Zveri u nama: Priča o odrastanju u sredini punoj predrasuda iz prve ruke!

“Tank Girl” je bio pravo osveženje kad su u pitanju ženski strip-karakteri, jer je prgava osobenjakinja, odrasla “na svoju ruku”, sa neverovatnim, komičnim vokabularom i nesvakidašnjim navikama, vrištala sa stranica stripa slobodom i nezavisnošću kojoj teži svaka žena. Zapravo, to želi svako normalno ljudsko biće, bez obzira na pol. Strip junakinje kakve poznajemo svoju slobodu i nezavisnost uglavnom duguju super-moćima kojima su obdarene, a naša Rebecca se za isto borila bez tih privilegija i to u surovom post-apokaliptičnom svetu u kom su se uz nju, u raznim borbenim misijama, rame uz rame, našle i njene harizmatične drugarice i borkinje Jet Girl i Sub Girl.

Vozeći svoj tenk, koji je i njeno glavno oružje (i dom) ova blesava devojka smuca se po prašnjavoj Australiji, naseljenoj stvorenjima koja su, tokom dugih godina izloženosti raznim otrovima i radijaciji iz atmosfere, mutirala ili promenila svoje karakteristike. Jedno od tih stvorenja – kengur-mutant Booga, osvojilo je srce naše Tanky (doduše, bila je otvorena i za druge opcije ). Iako se radnja stripa dešava u svetu koji zamišljamo kao siv i bezličan, autori su ovu blentavu heroinu, uvek u potrazi za nevoljama, iz epizode u epizodu, oblačili u neverovatne odevne kombinacije koje su svojim koloritom parale zenicu oka njenih fanova. Tenkistkinja, često odevena u vruće pantalonice, golišava taman do te mere da zagolica maštu i muškaraca i žena, u svetu stripa je, po meni, definitivno simbol oslobođene ženske seksualnosti br1! Negde na pola puta od hipi psihodelije pa do sirovog panka, Tank Girl je uspešno ponela titulu najemancipovanije, “nacrtane” žene.

Autori su se potrudili (i uspeli) da spoje “razbarušen” karakter sa izgledom devojke koja brije glavu ostavljajući čuperke kose na nekim smešnim mestima, što je u velikoj meri skretalo pažnju sa njenih bujnih grudi koje su svako malo provirivale ispod krpica u ulozi grudnjaka. Da bi se pokrile te iste grudi, autori su preko bradavica lepili trake ili papiriće sa porukama, a nosila je i majčice sa sjajnim, provokativnim i smešnim natpisima. Ti natpisi su i neka vrsta transparenta kojim je pokazivala mišljenje ili stav, često na račun onih koji su blejali u njeno zgodno telo. Prekrasna, sa onom pilotskom, krznenom kapetinom ili šlemom na glavi, sa pljugom među zubima, sa gomilom flastera preko rana zadobijenih u borbama sa raznim negativcima, ova bivša vojnikinja australijske armije jedan je od onih likova koje želite da imate na posterima u vašoj sobi. Prepoznatljiva, baš takva da ne možete da je pomešate sa nekim drugim likom, zagolicala je i maštu režiserke Rachel Talalay koja je 1995. snimila istoimeni film sa Lori Petty u glavnoj ulozi. Režiserka se “zaljubila” u Rebeccu kada joj je ćerka njenog muža za Božić poklonila ovaj strip. U Tanky je prepoznala sebe: pank-rokerku i buntovnicu (bar je mislila za sebe da je buntovnica). Zato je išla na sve ili ništa, ne strepeći od loših kritika. U filmu se Rebecca bori protiv beskrupuloznog Kessleeja koji je iskoristio stanje na planeti nakon što ju je udarila kometa i izazvala tešku nestašicu vode, da sa svojom firmom “Water & Power” kontroliše i ono malo preostalih izvora ove, za život neophodne, tečnosti. Film je, nažalost, doživeo krah na blagajnama bioskopa.

Režiserka je izjavila da svaka žena ima delić Tank Girl u sebi, ugrađenu u njen duh. “Potrebna nam je ikona koja će pokazati gde je mesto muškarcima koji potiskuju žene na svim poljima. Ona pokazuje kako se osvaja sloboda za sve nas.”

Izdanja Strip Bloga: OVDE

Draga Rachel, i sami autori stripa su poručili isto kada su napisali prve redove scenarija i nacrtali prve kadrove sa ovom snažnom devojkom na njima.

Jedan od njih, Jamie Hewlett, još jednom je potvrdio svoju “kulost” kada je sa Damonom Albarnom stvorio virtuelni, od strane autorke ovog posta – beskrajno obožavani bend “Gorillaz”. Ovaj božanski događaj desio se 1988. – iste godine kada je i polu-ćelava Tenkistkinja usmerila cev svog robusnog vozila na “gusenicama” u lica iznenađenih, i na mestu – čistom ljubavlju pokošenih, budućih fanova. Eto.

Autorka: Tatjana Smiljanić, autorka kultne Facebook stranice PredArtor

POGLEDAJTE I OVO: