Najveće heroine evropskog stripa: Nataša
Neodoljiva stjuardesa, fatalnog izgleda, snalažljive prirode i blage naravi – sve ovo je opis za jednu od najvećih heroina evropskog stripa, plavušu sa slovenskim imenom Nataša.
Natašu je stvorio belgijski umetnik Francois Walthery po liku svoje prijateljice, još sredinom šesdesetih godina dvadesetog veka, iako je prva epizoda Nataše, sa Gosovim scenariom objavljena u francusko-belgijskom časopisu Spiru 26. februara 1970. godine.
Pročitajte: Najveće heroine evropskog stripa: Modesti Blejz
Nataša se pojavila u avionu koji je izgledao, kada je o njegovoj unutrašnjosti reč, kao mali grad, poligon za kriminalne radnje, potpuno nerealan i kao iz mašte. Nataša se pojavila kao mlada i lepa strjuardesa, ali veoma naočita za svoje godine, potpuno neprirodno mudra osoba koja zna da se čuva. Kasnije, kako je serijal promicao, njene sposobnosti su se sve više razvijale, bila je u stanju da se suoči sa šeicima, bandama organizovanog kriminala, Walthery-jevim kolegama koje je oteo jedan bogataš da bi svom detetu doveo njegove idole. Nataša je sa lakoćom istrajavala na pustom ostrvu nekoliko godina, sa svojim kolegom i prijateljem Valterom, nakon avionske nesreće. Bila je spremna uraditi i najteže stvari samo kako bi ostala u životu.
Ono što je najzanimljivije u ovom stripu, jeste to da je Walthery dao sebi toliko slobode da Natašu crta u skladu sa periodom njenog života, periodom godine, raspoloženjem. Menjao je njenu frizuru, njene toalete, crtao ju je kao veoma odlučnu i hrabru devojku, ali i kao prljavušu, ucveljenu i veoma sentimentalnu, osećajnu osobu.
Serijal Nataša se može oceniti kao karikaturalni strip, po načinu crtanja, klasična francusko-belgijska škola crtanja stripova kakvu poznajemo iz mnogih serijala poput Frankenovih ili Morisovih. Priče se mogu oceniti kao kriminalističke, avanturističke, ali i komične, životne. Kada se se posmatra Nataša kao jedna zaokružena celina, baš onako kako ju je objavio Bookglobe u svom integralu, a nastavio Strip-agent sa još četiri knjige, možemo je porediti sa Asteriksom, Taličnim Tomom i drugim sličnim serijalima, pomalo je i kritički nastrojen prema društvu, smenjuju se rauzličite teme, kao što smo već naveli u jednoj epizodi se ona bori sa kriminalcima, u drugoj sa teroristima, u trećoj je u kompletno komičnoj, nestvarnoj stuaciji sa strip crtačima koji su oteti, a onda nakon nesreće završi nekoliko godina na pustom ostrvu, pa se zajedno sa svojim prijateljem prisećaju dogodovština njihovih baka i deka.
Walthery, kao veoma mlad umetnik, dobio je u svojim adolescentskim godinama priliku da zameni umetnika Mittei-a za časopis Junior. Njegovi radovi su brzo postali veoma priznati, a umetnost koju je sipao iz svog tušerskog umeća, primećivali su mnogi strip umetnici. Učitelj ovog stvaraoca, kojeg je upoznao sa svega 17. godina bio je Pierre Culliford – Peyo, tvorac popularnih Štrumfova, a Walthery je lako mogao postati i jedan od autora ovih kultnih junaka stripova i animiranih filmova.
Svaki strip ima svoje nedoumice i probleme pri stvaranju, ali Nataši to svakako ne smeta, jer su jasne linije karikaturalnih figura koje autor oslikava, scenario koji piše drugi autor i svi dekori koji su u njemu su dovoljno jasni da deluje da svaka greškica zapravo čini jednu nepomičnu, čeličnu konstrukciju priče, koja se ne može lako pomeriti i pokidati.
Nataša je heroina za sva vremena, ženski lik koji se meri sa najjačim evropskim strip junacima.
POGLEDAJTE I OVO:
