“Osveta Grofa Skarbeka” – Klasična priča o osveti
Osveta se servira hladna. Umetnici vekovima pevaju o njenom romantičnom i zlokobnom duhu koji besmrtno živi u svakome ko je pusti u srce. Sant se pozabavio inkarnacijom osvete koja čini srž jednog od najvećih klasika avanturističke književnosti.
Prikaz stripa “Osveta Grofa Skarbeka” po scenariju Iva Santa, uz crtež Gžegoža Rosinskog
Sredinom devetaestog veka točkovi progresa su se okretali punom brzinom. Bilo je to vreme pionira u mnogim oblastima, a ni književnost nije bila izuzetak. Priče o izuzetnim sudbinama i ljudima uobličavaju se u avanturističku književnost, a jedan od pisaca koji je najviše doprineo razvoju je Aleksandar Dima stariji. „Tri musketara“ i „Grof Monte Kristo“ postali su klasici svetske književnosti i samim tim inspiracija za buduće generacije književnika zaljubljenih u avanturu.
Iv Sant je pozajmio premisu od Diminog Monte Krista i stvorio priču osveti koja nosi snažnu aromu klasicizma i pretprošlog veka. „Osveta grofa Skarbeka“ je priča o poljskom emigrantu koji u Napoleonovim ratovima gubi oca i tridesetih godina dolazi u Pariz prateći svog rođaka, talentovanog pijanistu.
Mješko Skarbek je poslednji izdanak stare poljske grofovske loze, talentovani mačevalac i još talentovaniji slikar. Svojom umetničkom strašću će pokušati da zaradi svoj pariski hleb. Uzima pseudonim Luj Poli pod kojim upoznaje svoju zanosnu crvenokosu muzu i njenog mecenu Nortbruka, trgovca umetninama.
Polijeva karijera naizgled počinje vrtoglavo da se kreće ka vrhu pod Nortbrukovim rukovodstvom, ali onda slikar naprasno nestaje. Narednih deset godina njegovo ime i slike stiču kultni status u umetničkim krugovima Pariza. Malobrojne slike su na visokoj ceni, a sve će postati komplikovano kada se u gradu svetlosti pojavi misteriozni, prebogati plemić koji sa sobom nosi više od dvesta autentičnih Polijevih radova.
Pročitajte: “Ja, Fransoa Vijon” – Grešna duša anđeoskog jezika
Sent nam u suštini servira koncentrovanu priču o Monte Kristu. Daje Diminom romanu jedno novo svetlo i lepo ga svodi u svojoj priči koja je zapravo tek jako slobodna adaptacija. Nije morao naročito puno da se trudi oko likova i njihove karakterizacije, tako da u tom segmentu njegova umešnost ne dolazi do izražaja. Svodeći priču i likove uspeo je da im ostavi dovoljno prostora za uticaj i naglasi momente bitne za priču. Do kraja svog grafičkog romana servira dva zanimljiva obrta, ali ih je prerano učinio očiglednim.
Rosinski u radu na „Grofu Skarbeku“ odstupa od svog karakterističnog stila. Inspirisan sudbinom glavnog junaka i svog zemljaka, slavni crtač svaku tablu slika tehnikom koja podseća na gvaš. Vinjete ovom stripu daju izgled umetničkog kataloga koji najavljuje umetničku postavku ili prezentuje reprodukcije umetnikovih radova. Naročito je bio inspirisan ženskim aktovima prema kojima gaji divljenje što ga na još jednom nivou povezuje sa protagonistom.
„Osveta grofa Skarbeka“ je diptih. Dva albuma je objavio Darkvud kao treći broj edicije Perle integlrali u tvrdim i mekim koricama.
Autor: Nikola Tasković
POGLEDAJTE I OVO:
