“Miran Čovek” – Remek-dela ne moraju da budu uvek u tvrdim koricama i velikim formatima
Sem Viler se definitivno dosta razlikuje od svog brata. Od ranog detinjstva je bio povučen i nasilje nikada nije bilo njegov put. Međutim, kada udari leđima o zid pokazaće da njegovim venama teče ista krv kao i u onim Noćnog Orla.
Prikaz stripa “Zlatna Serija 29 – Teks: Miran čovek” po scenariju Roberta Rekionija uz crtež Stefana Andreučija u izdanju Veselog Četvrtka
Zlatna serija Veselog četvrtka je došla do broja 29. Trebalo je da nam bude dostupna još prošle sedmice, ali je zbog problema tehničke prirode na kioske i u striparnice stigla sedam dana kasnije. Ali, nekada treba odlagati zadovoljstvo da bi se ono dovelo do nivoa apsolutnog uživanja.
Miran čovek je drugi specijal u ediciji o mladom Teks Vileru. Scenaristički ga potpisuje aktuelni urednik Dilana Doga Robero Rekioni, a crtež virtuoz Stefano Andreuči. Originalnu, ne previše maštovitu naslovnicu nacrtao je Mauricio Doti. Naš Jovan Ukropina je svojom B varijantom upotpunio ocenu datu u naslovu teksta.
Radnja ovog stripa ne prati Teksa, već govori o mlađem bratu čuvenog rendžera. Sem Viler je nakon očeve smrti ostao na ranču u dolini Nueses. Postao je uspešan uzgajivač teksaških dugorogih goveda i poštovan je u celom kraju. Ipak, Sem živi u senci slave koju je njegov brat sticao još dok su bili deca.
Teks, nemirni avanturista, gotovo natčovek je ideal koji mirni Sem ne može da ispuni i svakoga dana oseća da nije pravi čovek sa granice. On nikada nije bio najjači, najbolji strelac ili bacač lasa. Sem je uvek bio miran, običan, dobar i pokoran.
Kada njegov jedini pomoćnik i prijatelj reši da se osamostali i ode svojim putem Sem ostaje sam na imanju. Ubrzo će se pojaviti čovek iz prošlosti koji se ogrešio o Vilerove i mnoge druge i koji želi da te grehe okaje.
Pročitajte: “Oči sudbine” – Početak drugog mini serijala o Duhu Sa Sekirom
Priča Mirnog čoveka je priča o teretu očekivanja, prijateljstvu, izdaji i ljubavi. Rekioni unosi dosta sastojaka u ovu pripovest, ali vešto upravlja svakim od njih. Stvara autentično okruženje i uverljive likove sa motivacijama koje ih čine stvarnim ljudima. Suptilno gradi odnose među njima i vodi ih ka mestima u priči gde je savršeno logično da budu. Ni u jednom trenutku ne izgleda kao da je njihovo ponašanje orkestrirano zbog potreba narativa.
Dijalozi su još jedna ravan na kojoj je Rekioni bio uspešan u kreiranju scenarija. Dovoljno su složeni i pametno napisani, a u isto vreme ne otežavaju čitanje i serviraju samo objašnjenja koja su prirodna.
Scenarista je našao motivaciju u filmovima Džona Forda (sam naslov strip deli sa jednim od Fordovih filmova) i Freda Zinemana. Sam strip deluje jako filmično, koliko zbog toka radnje i dijaloga toliko i zbog kadriranja i promena u ritmu.
Crtež Stefana Andreučija je sledeća dimenzija kvaliteta Mirnog čoveka. Jedan od najboljih Bonelijevih crtača je, nažalost, kratko radio na Zagoru i Dampiru pre nego što je ekskluzivno postao vezan za Teksov svet. Na ovoj epizodi daje svoj maksimum, te svojim oštrim linijama, fantastičnim kadriranjem, facijalnim ekspresijama, anatomijom, dinamikom pruža izuzetan vizuelni spektakl.
Miran čovek će se, gotovo sigurno, jednog dana smatrati za Bonelijev klasik, pa je zato novi broj Zlatne serije nezaobilazan za ljubitelje vestern žanra.
Sledeći broj, mali jubilej, donosi poslednji deo trilogije o Dedvud Diku i tu ćemo ponovo biti u prilici da uživamo u Andreučiju kome će društvo praviti Bozeli dok će koricu B krasiti crtež Igora Kordeja.
Autor: Nikola Tasković
POGLEDAJTE I OVO:
