“Oči sudbine” – Početak drugog mini serijala o Duhu Sa Sekirom
Posle Korena koji predstavljaju detaljnije upoznavanje sa početcima Zagora, serijal koji je Ludens preveo kao Priče iz Darkvuda nas vodi na drugi kraj ere pravednika.
Prikaz stripa “Zagor Darkvudske novele: Oči sudbine” po scenariju Morena Buratinija i crtača Đovanija Fregijerija
Godina je 1860. Zagor je nestao i već godinama niko ništa nije čuo o njemu. Novinar Rodžer Hodžson žarko želi da napiše knjigu o fascinantnoj pojavi Darkvudskog čuvara i u Filadelfiji nalazi osobu koja može da mu da dovoljno materijala za takav poduhvat. oči
Pročitajte: “Zagor: Koreni” – Kada je duh bio mlad
Persona koja ugošćava novinara u mračnom salonu luksuzne kuće je misterija. O njemu ne znamo ništa. Ni kako poznaje Zagora, da li mu je prijatelj ili neprijatelj. Samo vidimo da živi usamljenički, ali luksuzan život i da je okružen trofejima sa granice kao što su indijanski tomahavci, perjanice, hvatači snova. Buratini na samom početku stvara misteriju koja će postati nosilac serije i čitaocima stvoriti svrab kog će se rešiti na samom kraju, u šestoj svesci.
Misteriozni gospodin nedvosmisleno potvrđuje da poznaje Zagora i odlučuje da Hodžsonu, za početak, ispriča jednu kratku i netipičnu priču o legendi sa granice.
Sa njim se vraćamo u vreme Zagorove pune snage i kada je sa poletom branio pravdu u američkoj divljini. Naš junak sreće golišavu damu koja je, čini se, tražena zbog krađe novca iz sefa jednog veleposednika. Čovek u crvenoj košulji joj stavlja soli na rep, ali će se brzo ispostaviti da nije sve kao što izgleda i da priča crnokose lepotice krije još mnogo toga.
Priča je definitivno pitka i pogodna je za brzo konzumiranje. Recimo, uz jutarnju vikend kafu dok se mozak lagano vraća iz zemlje snova. Nije nam ponuđeno ništa novo u ovoj kratkoj avanturi. Čak se može reći da je puna recikliranih trenutaka i flešbekova koji su postali Buratinijevo opšte mesto. Možda samo par golišavih scena i jedna malo slobodnija ljubavna scena nego što smo do sada navikli kod stidljivog Patrika.
Kako bilo, za nijansu iskače iznad onoga na šta nas je Buratini navikao poslednjih godina. Veliki minus predstavlja utisak da je misterija koja će prožimati mini serijal, zapravo biti najveći adut narativa.
Za crtež se postarao Fregijeri i jako je zanimljivo videti slavnog Dilanovog crtača na Zagoru i njegove igre sa šumskim senkama.
Na kraju se mora napomenuti i da je naslovnice za ovaj serijal, kao i za Korene, radio Rubini i napravio takav posao da je posedovanje istih u fizičkom obliku dovoljan razlog da se isprati serijal.
Autor: Nikola Tasković
