“Tripofobija” – Rokenrol kao instrument haosa
Istraživač noćnih mora se u ovoj epizodi bori sa jednom njemu nepoznatom fobijom.
Prikaz Prikaz stripa “Dilan Dog – Tripofobija“, 172. broj u izdanju Veselog Četvrtka i 382. broj u Italiji, po scenariju Đovanija Ekera, uz crtež Paola Armitana i Davidea Furna
Dilan u epizodi “Tripofobija” izlazi sa dve devojke u noćni klub, u kojem je veče nastupa poznati VJ Dejvid Stivenson, zagovornik novog muzičkog žanra nazvanog dinamička sintezija -„multimedijalno iskustvo čije je muzika samo deo“. U stvari, iskustvo je pre svega vizuelno i ispostavilo se da je vrlo uznemirujuće kada se jedna od devojaka koja je sa Dilanom, Lidija, osei loše pri pogledu na neke slike koje predstavljaju zastrašujuće, odvratne, velike grupe nepravilnih rupa koje plešu, poput pipaka hobotnice. Dilan i Lidija odmah istrčavaju iz kluba i odlaze do njene kuće, dok druga devojka Idit ostaje na koncertu. Po njegovom povratku sa koncerta, Idit je čudna, ona nešto skriva u svom mrzovoljnom ponašanju, a tajna koju će Lidija otkriti u vezi svoje cimerke biće povezana sa serijom ritualnih ubistava koja se odvijaju po Londonu.
Struktura ovog broja je klasična ona koju nalazimo u mnogim drugim slučajevima u kojima naš Istraživač progoni opipljivu i stvarnu opasnost, ali je ne razume i ne poznaje. Eker je istraživao genija horora i proto-naučne-fantastike, Lavkrafta i stoga će se u ovom broju pojaviti upravo jedno od Lavkraftovih božanstava, Šub-Nigurat iliti „koza sa hiljadu mladunčadi“.
Prethodna epizoda: “Niko nije nevin” – Korak bliže “Apokalipsi” i “Meteorskom ciklusu”
Istina je da nismo suočeni sa posebno empatičnim ili emocionalnim brojem, niti sa uzbudljivom istragom koja na kraju otkriva misteriju. Dilan Dog, Lidija, Gručo i drugi likovi korisniji su za inscenaciju rituala i predstavljanje velikih drevnih bogova, a ne za fokus radnje. Uprkos tome, čitaočevu pažnju nesumnjivo može privući ova masa informacija i citati o fantastičnom, lavkraftovskom svetu, koji čine srž i suštinu priče.
Grafička strana priče je jača strana ovog dela. Dvojac Armitano/Furno je više nego funkcionalan za predstavljanje čudovišnih božanstava koja potiču iz daleka. Njhov stil teži ka vodenim potezima četke ili uglju i snažnoj upotrebi crnih nijansi, a ne preciznom linijama. To sve stvara atmosferu od koje se možete naježiti.
Sve u svemu, “Tripofobija” jeste jedna autorska priča koja preplavljuje Dilana jednom novom stvarnošću i odaje omaž velikom Lavkraftu.
