Uticaj Milerovog Mračnog viteza na strip TMNT: The Last Ronin

Nindža Kornjače su možda započele život sa Derdevilom, ali svoje putovanje završavaju sa Betmenom. Iako su TMNT poznatiji po laganom i često blesanom crtanom iz 80-ih, kornjače su prvi put debitovale kao parodija na Franka Milera i njegov serijal Derdevila. Čak su i mutaciju dobili od istog izliva koji je Derdevilu dao moć. S obzirom na njihove korene, onda ne čudi da je TMNT: The Last Ronin nastao pod uticajem najpoznatijeg dela Frenka Milera, Betmen: Povratak Mračnog viteza.

Priča o mračnioj budućnosti Nindža Kornjače dolazi od strane originalnih stvaralaca TMNT-a Kevina Eastmana i Petera Lairda, zajedno sa piscem Tomom Valtzom i umetnicima Esauom i Isaacom Escorzom. Sličnosti The Last Ronin-a sa Mračnim vitezom u početku se čine samo površne. Obe priče uzimaju likove ranije poznate po lakšim pustolovinama i stavljaju ih u distopijsku budućnost gde su izgubili ljude koji su im najvažniji. Poslednja preostala kornjača, Mikelanđelo, izgubio je braću i oca, dok je Brus Vejn izgubio Dika Grejsona i Alfreda. Pored toga, obe mračne budućnosti se dešavaju u mega-gradovima sa nagoveštajima cyberpunka. Iako su ove sličnosti površne, stvarna snaga stripa The Last Ronin je ono što uzima glavnu temu Mračnog viteza.

Najočitija stvar koju dve priče dele je njihov cilj. Možda će sada biti teško poverovati, ali Betmen je tokom većeg dela svog postojanja smatran neverovatno blesavim likom. Iako je strip legenda Dennis O’Neil vratio mračniju krimi atmosferu u stripove o Betmenu krajem 70-ih i početkom 80-ih, percepcijom junaka u javnosti i dalje je dominirala TV adaptacija Adama Vesta. Iako su se glavne promene u percepciji dogodile sa filmom Tima Bartona iz 1989. godine i kritički hvaljenom animiranom serijom o Betmenu, seme za sve mračnije priče posadio je Milerov Povratak Mračnog viteza. Nije teško pretpostaviti da se TMNT već neko vreme nalazi u sličnom čamcu. Tokom njihovih decenija postojanja bilo je puno mračnih priča o Nindža Kornjačama, ali većina ljudi ih i dalje povezuje sa blesavim, loptastim, širokookim ljubiteljima pice kakvi su dominirali tokom 80-ih. The Last Ronin to u potpunosti preokreće.

POVEZANO: The Last Ronin #2 – Kako su umrle Nindža Kornjače

Na dubljem tematskom nivou, obe priče govore o prihvatanju starosti i gubitka. Jedan od najvećih Brusovih sukoba u Povratku ,račnog viteza je kako pokušava da pobedi svoje neminovno starenje. Brusov um je možda njegovo najbolje oružje, ali Betmenu je potrebno njegovo telo. S druge strane, Mikaelanđelo ne doživljava fizičko pogoršanje, već mentalnu trulež. Navodi da mu je mozak maglovit i da ga neprestano progone halucinacije njegove mrtve braće. Iako su njihova iskustva na mnogo načina različita, pad Brusa i Majkija trebalo bi da prikaže cenu njihovog nasilnog života.

Iako su ove sličnosti dovoljno opšte da je sasvim moguće da su slučajne, upečatljivo je da ove reference dolaze kada se Eastman i Laird ponovo spajaju sa fenomenom pop kulture koji su započeli pre skoro trideset godina. Ima nešto poetično u vezi dvojca koji se vraća korenima pod uticajem drugog serijala Frenka Milera. Bilo namerno ili ne, Teenage Mutant Ninja Turtles: The Last Ronin čini za Nindža Kornjače ono što je Povratak Mračnog viteza uradio za Betmena.

POGLEDAJTE I OVO: