Pepe Le Tvor: “Pepe silovatelj” vs “Pepe je naivan lik, romantičar…”
Digla se neka strašna frka jer je Pepe Le Tvor navodno “canceled“, odnosno ukinut. I u raznim nekim tekstovima se navodi da ga nema u filmu SVEMIRSKI BASKET 2, zato što je animirani zlostavljač.
Ko je čitao originalne tekstove iz juna prošle godine, znaće da je tokom produkcije filma došlo do promene reditelja i da je sadašnji reditelj filma rešio da izbaci dve scene sa Pepeom, jer su višak (što je normalno za filmove bilo koje vrste) te da, i ako je igrani deo snimljen, Pepe nikada nije animiran u te scene. Nakon toga je došlo do raznih naslova i pogrešnih interpretacija, najpre zahvaljujući kolumni u Njujork tajmsu i tekstu na portalu Dedlajn koji je direktni nusproizvod te prvobitne kolumne.
Dakle frka se diže jer postoje dve strane. “Pepe silovatelj” i “Pepe je naivan lik, romantičar, čak i deca vide da niko ne treba tako da se ponaša, to je parodija”. Dakle debatuje se da li je Pepe zlostavljač ili žrtva.
Niko ne postavlja Pepea u pravi okvir. On čak nije ni parodija onih ortaka što misle da su bog zna kakvi ljubavnici kojima žene padaju pred noge, on je TAJ ortak. Suštinski nesrećan u ljubavi, jer je nesposoban. A to što grabi, pipa i ljubi na silu, to je zato što ne ume drugačije. (I naravno, zato što smrdi jer je tvor.) S tim da bismo danas tog nekog uhvatili za ruku i pokušali da mu objasnimo da se ne ponaša normalno, a tada je to bilo posmatrano sa “vidi šašavca”.
Takođe ne zaboravimo da su “muške šovinističke svinje” iza tih crtaća nacrtali i onu nezajažljivu zečicu koja bukvalno zlostavlja Duška Dugouška pokušajima da se žvalave, a veća je i jača od njega (dobila je ventilator u facu). Tako da je ismevanje ljudskih bića kroz antropomorfne životinje bilo manje-više polno ujednačeno u Vornerovim crtaćima. A da potcrtam istinitost te tvrdnje – gender-bender crtani u kome mačka Penelopi za promenu juri Pepea, dobio je Oskara za nabolji kratki animirani film.
Pepe Le Tvor je postao relativno popularan jer ne samo da je ortak kakvog svi imamo u okruženju, nego je cela ta situacija sa mačkom i farbom, te francuštinom gde je sve “le nešto” – jako smešna. I onda su taj geg ponavljali još 17 puta sa većim ili manjim uspehom. Pepea je kreirao Čak Džouns sa Majklom Matizom, prema jednom kolegi animatoru “jebaču presretaču”. Džouns govori u svom dnevniku da je Penelopine izraze lica crpeo iz sećanja na svaku devojku koja ga je odbila, plus paničan strah koji je zapravo neizdrž zbog smrada. Navodno, producent Edi Selcer je mrzeo i Džounsa i Pepea (a i Matiz je bio na njegovoj strani). No, kako vikipedija navodi, to ga nije sprečilo da primi Oskara za crtani o Pepeu. Dodao bih, niti da producira 18 takvih crtaća.
https://www.youtube.com/watch?v=1lsQfTaStcs
Da je Pepe zaista popularan lik, ne bi imao 18 crtaća, nego stotine, poput Duška i Dače. I ne samo 60 brojeva Looney Tunes stripa koji ima skoro hiljadu brojeva raznih izdavača u poslednjih šezdesetak godina. On nikada nije bio relevantan, već kao neki pijani ujak što ti štipka drugarice za obraščiće na slavi, da ti bude neprijatno. Ili za ljubitelje američkih rijelitija, on je praktično Uncle Nino iz serijala Jersey Shore.
Da li je ukinut? Nije. Da li zaslužuje da bude ukinut? Mislim da ne. Pepe Le Tvor je ionako skrajnut lik. Bukvalno epizoda. Ako ga posmatramo kroz prizmu lokalne popularnosti, ne mislim da je naštetio mladoj ljudskoj psihi onih koji su kao deca te crtaće gledali pre dnevnika u kome su u prvim kadrovima vrlo slobodno prikazivali streljanje Čaušeskua ili slike sa ratišta u Hrvatskoj, čega se zaista bolje sećam kao realnog traumatičnog iskustva. Uostalom, mlade žene moraju da budu svesne da postoje i ovakvi momci, neanimirani, u stvarnom životu. U tom slučaju, ovih 18 kratkih animiranih filmova mogu da budu i lekcija. Ništa u životu nije crno ili belo – pa ni jedan tvor, jebi ga.
Autor: Vladimir Marković
Izvor: Filmska bleja
POGLEDAJTE I OVO:
