“Moonshadow” – Odrastanje i svemirska odiseja, akvarel na platnu, 1985-87

Prikaz stripa “Moonshadow”, scenariste John Marc DeMatteis-a i crtača Jon J. Muth-a

Pre nego što su Vertigo i DC sabrali Mesečkove (Moonshadow) putešestvije u jedan tom, 1998. godine, bio je to plod Marvel-ovog ogranka Epic Comics, koji su objavili svih 12 knjiga između 1985. i 1987. godine. Od svog prvog dana, Mesečko je već imao nešto posebno u sebi, za razliku od svojih ostalih braće i sestara – bio je prvi američki strip čiji su crteži bili, u potpunosti, ručno naslikani.

Povest njegove publikacije, pre nego što je postao compleat (arhaično spelovanje reči complete koje je, po rečima Majkla Zulija, umetnika i pisca predgovora, prikladnije od complete, koje implicira “samostalni vakum”, dok je umetnost, kako kaže, neprekidni dijalog) počinje čak 70-ih, kada je priča bila više nalik superherojskim stripovima. No, uspeh stripa “Kamelot 3000” i druge čudnovate dečurlije Epic Comics-a, Mesečko se preporodio u ono što je danas, arthouse svemirsku odiseju koja je očarala, između ostalih, voljenog Reja Bredberija.

“And if I ever lose my eyes, if my colours all run dry,

Yes if I ever lose my eyes, Oh if… I won’t have to cry no more.”

Ko je Mesečko? On je stari čika, koji pomalo liči na Čarlsa Darvina, koji je narator svoje priče, svog životopisa. Započinje svoj život, prikladno, od svojih porodičnih loza. Naime, Mesečko je dete Šile Fej Bernbom, kasnije poznatije pod njenim samoodabranim, hipi imenom – Sunflower, hipi jervrejke iz Bruklina, sa očima njene “lude” tetke i jednog pripadnika vanzemaljske rase G’I-DOS – velikih i svemoćnih bića, tela nalik belim, svetlećim loptama sa čovekolikim licima. Niko, pa ni on, ne zna odakle su oni došli, šta im je na umu, zašto čine ono što čine, zašto nekima daruju mir i raj, a drugima nespokoj i uništenje i zašto su imali potrebu za svojim zoološkim vrtom, gde je završila njegova majka.

Ne znaju otkud su došli, šta im je na umu, zašto čine ono što čine, zašto nekima daruju mir i raj, a drugima nespokoj i uništenje. Kako plutaju vasionom, ove zubate sfere su takođe i uzimale razne osobe i odvodili ih u svoj zoološki vrt. Jedna od tih osoba bila je Mesečkova majka i njen mačor Frodo. Unutar tog zoo-vrta, njeno postojanje svelo se na maglovito, otupelo postojanje i šetanje, sve dok, jednog dana, nije naletela na svoje venčanjem sa vanzemaljcem koji ju je oteo i koji je snopom svetlosti u njoj stvorio Mesečka (prešlo se preko pitanja njenog pristanka).

I tako, Mesečko, dete žene krhog duševnog zdravlja i svemogućeg vanzemaljca, prvo provodi detinjstvo čitajući knjige (biblioteka je jedina stvar koju je njena majka zahtevala od oca njenog deteta) i pokušavajući da se zbliži sa Ajrom, dlakavim otelotvorenjem Frojdove definicije ida.

Odatle, pa nadalje, od svog zatvora pa do njegove smrti, Mesečkov život je pun tugovanja, pobeda, zamalo-ljubavi, putovanja kroz izobilje i nemaštine svemira, gorkoslatkih smeni sunaca i meseca, i neprekidnog, neumornog traganja za sobom.

“Did it take long to find me? I asked the faithful light.”

Već je rečeno – ovo je prvi američki strip čiji su crteži bili, u potpunosti, ručno naslikani. Za neke od najlepših tabli u istoriji devete umetnosti zaslužan je Džon Dž. Met, umetnik vešt u vajanju, azijskoj kaligrafiji i slikarstvu. Iako se, ako moramo, stil može opisati kao post-imresionistički magični realizam, on često prelazi svoje granice i postane nešto drugo na sekund, čas ovo, čas ono, poput kameleona koji ide kroz nečiju baštu. To vizuelno žongliranje, ako se tako može nazvati, jeste tečno i plavkasto, velelepno, kadtad bledo i mutno, kao akvareli koje prežive kišu; ali uvek, uvek zapanjujuće, uzdižući ne samo Mesečka, već i ideju stripa, na nešto više, na corpus callosum unutar sveta umetnosti.

Sam tekst Demetija je vrlo jasan i bogat, ne samo izborom reči, već i brojem. Količina teksta je primetljivo veća od ostalih stripova, toliko da je vrlo lako zamoriti se onim zamorom koji dođe od neočekivanog. Nema suvišnih rečenica, per se, ali priča, neretko, na nekoliko sekundi, zaliči na kakvu novelu koja je, eto, ilustrovana nego prosečni (pride, Marvel-ov) strip. Naravno, Mesečko nije prosečan strip. Poseduje onaj duh koji se zbilja može pronaći u američkoj naučnoj-fantastici, između 50-ih i 70 ih godina; svetložutu pustoš i magiju zbunjene i rastrzane Amerike koja traži sebe u onome što ima i što je izgubila; koja preskače preko pokojeg stepenika u rezonovanju, rastu i razvoju kako bi brže došla do cilja, čisto kako bi se reklo da je negde, kako bi moglo da se uhvati za nešto, neku kvaku, kako ne bi odleteli u usamljeni vakum vaseljene.

„I’m bein’ followed by a moonshadow, moonshadow, moonshadow.” *

*Citati su reči pesme “Moonshadow” Keta Stivensa, po kojoj je nazvan strip.

Autor: Marko Gilmore