“Priče iz nekog drugog sutra” – Sklavi piše bezvremenske priče
Nakon što se već dva puta vratio Dilan Dog redovnom serijalu u epizodama “Posle duge tišine” i “Nedokučiva tajna”, Sklavi se 2019. godine još jednom vratio sa novim i drugačijim serijalom.
Prikaz stripa “Priče iz nekog drugog sutra: Nemoguća knjiga” pisca Ticijana Sklavija i crtača Điđija Kavenaga u izdanju Veselog Četvrtka
“Priče iz nekog drugog sutra” se po mnogome razlikuju od ostalih Dilanovih priča. Osim što je objavljen u elegantnom A4 formatu tvrdih korica, ključne reči ovog albuma nalaze se na naslovnici i glase ”Dilan Dog predstavlja”. Iako je dovoljno prisutan na stranicama ovog izdanja, Dilan ipak nije glavni protagonista, već je čitalac priča isto koliko i sama publika.
Dilan se, ni sam ne znajući kako, našao ispred Hamlinove prodavnice Safara i primetio knjigu sa naslovom “Priče iz nekog drugog sutra”. Ni sam ne zna zašto, ali odlučuje da kupi ovu knjigu i vraća se u svoj dom gde počinje sa isčitavanjem priča koje će biti napisane tek sutra…
“Priče iz nekog drugog sutra” se prostiru na 65 stranica, što je 30 manje nego redovan DD serijal, ali u tom prostoru ima kvalitetnijeg pripovedanja nego što smo navikli od Dilana Doga u poslednjih par godina redovnog serijala. Unutra su spakovane 4 priče koje imaju zajedničku temu: svakodnevni horor.
POVEZANO: “Nedokučiva tajna” – Osećaj koji nam može podariti samo Sklavi!
U prvoj nam je prikazan užas mladića koji živi u stanju izolacije od spoljnog sveta, u drugom teror zombija koji pokušava da pobegne od zagrljaja konačne smrti. I tako sve priče imaju neke komponente političke ili socijalne kritike. One prizilaze iz strahova koji su produkt modernog vremena, a Sklavi ih dodatno pojačava i iskrivljuje, te na kraju projektuje u neku distopijsku budućnost. Sklavi piše metodom priča u priči i svaka priča je lepa na svoj način, nabijena posebnom tenzijom i vredna ponovnog čitanja.
Điđi Kavenago je zablistao ilustrujući ove priče. Meke, fluidne linije i likvidnost boja struje poput oblaka dima na stranicama. Atmofersa je nekada klaustrofobična, nekada fatalna u zavisnosti šta koja od priča zahteva. Svaka priča je definisana paletom boja, koje su nekada kisele, a nekada jarke, dok se u scenama u kojima se pojavljuju Dilan i Gručo, uglavnom okruženi toplim bojama.
Sklavijev stil pisanja nije ostario ni dan. On priča bezvremenske priče koje se mogu shvatiti i kao ogledalo naše sadašnjosti, i kao prozor koji gleda u blisku budućnost. On je kao i uvek ekstremno eksplicitan u istraživanju koncepata koji su mu srcu bliski i osećaj koji čitanje “Priča iz nekog drugog sutra” pruža je jednako nostalgičan koliko i nov.
