“Priče sa Divljeg zapada”: Vrhunsko istorijsko i poučno štivo!
Uz stripove se dobro uči, i to je činjenica koja ne može da se pobije. Iako su nam naši roditelji često spočitavali to što čitamo stripove, a ne knjige, ipak stripovi su isti kao i knjige, ima dobrih i poučnih stripova, a ima i loših, kao što ima i dobrih knjiga, ali ima i katastrofalnih.
Uz stripove se pre svega uči ljubav prema čitanju, knjizi, uči se čitanje i stiču se mnoga znanja, a pre svega ona iz istorije.
Pročitajte: O ŽIVOTU KORTA MALTEZEA: Kako je Korto upoznao Buča Kesidija i Kida i ostale zanimljivosti…
Kada govorimo o nekom serijalu koji može da bude odličan izvod informacija o istoriji severnoameričkog kontinenta, što je za nas evropljane izuzetno važno, jer se o tome malo uči u školama, onda je to serijal nastao 1967. godine iz pera scenariste i crtača Gina D’Antonia – “Priče sa Divljeg zapada” ili u originalu “Storia del West”. Ovo ostvarenje govori o godinama kolinijalizacije severnoameričkog kontinenta i velikih migracija koje su se događale tokom devetnaestog veka. Priče su ispričane kroz prizmu života porodica MacDonald i Adams, a sve to podseća na Ćosićeve Katiće i razdoblja kroz koja prolaze. Mnoge poznate istorijske ličnosti se pojavljuju u ovom serijalu, a sam serijal i jeste koncipiran tako da su glavne teme stvarni istorijski događaji, ličnosti, bitke…
Na serijalu su sa D’Antoniom radili crtači Sergio Tarquini, Renato Poleseo, Giorgio Trevisano, Renzo Calegari i Luis Barme.
Sama priča započinje 1804. kada doseljenik iz Evrope Bertt MacDonald stiže u Ameriku. Nakon što je SAD svoju teritoriju obogatio prostorom kupovinom Louisiane, ekspedicija Lewis i Clark napušta St. Louis i kreće Missurijem u istraživanje severozapada, sve do Pacifika, a u toj ekspediciji im se pridružuje Bertt, koji tako doživljava neopisive pustolovine. Kasnije se događaji istorijskim sledom nižu i mi upoznajemo mnoge predele, slavne i manje slavne ličnosti zapada, bitke, ratove, revolucije i ostale važne istorijske događaje. Priča je puna neverovatnih preokreta u radnji i zanimljivih tumačenja istorijskih događaja, plemena, slavnih ratnika, kao i pričanja priča za koje nismo ni misili da postoje.
D’Antonio i Calegari su prvo imali ideju da rade priče, u dvonedeljnom tempu, koje će imati 36 stranica, a od toga će biti 22 table stripa, a ostatak da budu istorijske priče sa zapada. Međutim, za izdavačku kuću Araldo, u vlasništvu Bonellija, napravljen je format od 96 stranica. Serijal je kasnije uvršten u ediciju Collana Rodeo, a prvi strip “Priča sa Divljeg zapada” objavljen je junu 1967. godine.
-U početku smo se izleteli, priče smo stvarali tako da se iz nedelje u nedelju nastavljaju. Želeli smo da napravimo kombinovani strip, koji će kombinovati stripske strane i istorijske tekstove. Na kranu smo rešili da to uradimo tako što ćemo na koricama davati više informacija koje su bitne za kontekst, iako je Boneli te stranice ipak ostavljao za reklame, rekao je D’Antonio u intervjuu za Ink Online.
Collana Rodeo je interesantna edicija koja je trajala sve do 1980. godine i u kojoj su objavljivani stripovi kao što su Gordon Jim, Big Davy, Rick Master, Yuma Kid i slični. Ukupno je objavljeno 162. stripa sa različitim junacima, a 73 naslova su “Priče sa Divljeg zapada”. Serijal o kojem govorimo je imao i tu čast da njegova epizoda “Čovek sa granice” bude objavljena kao 100. broj edicije Collana Rodeo i to u boji.
Tokom osamdesetih godina dvadesetog veka izdavačke kuće poput Cepim i Sonzogno su reprintovali ova izdanja, tačnije priče serijala “Priče sa Divljeg zapada”. A ta tradicija se sa izdavačkim kućama Mandadori, Hobbi and Work, If Edizioni, Solei 24 Ore, koje su priče objavljivale kao odabrane u integralima.
Od početka 1970. godina “Priče sa Divljeg zapada” su objavljivane u Francuskoj u Editions Aventures et Voyage u formi džepnog izdanja od 128 stranica. Strip je objavljivan i u Holandiji, Norveškoj, Brazilu, Grčkoj, Švedskoj i Turskoj.
U Jugoslaviji objavljivalo ga je Dnevnik u Zlatnoj seriji i Lunov Magnus Stripu, a danas ga objavljuje hrvatski izdavač Strip-Agent. U Zlatnoj seriji se pojavio 1970-ih godina u 55. broju “Misija kapetana Klerka“ i ZS je objavila 42 priče serijala, a Lunov Magnus Strip je počeo objavljivanje od broja 47 “Plamen rata“ i objavljuje još deset priča i deset reprinta. Strip-Agent je 2011. krenuo sa izdavanjem “Priča sa Divljeg zapada” i to u izdanju koje je verno preslikan original, sa dve epizode unutra i istorijskim pričama kao dobrim informativnim šlagvortom za radnju.
Ovaj strip predstavlja vrhunsko istorijsko i poučno štivo.
BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG:
