“Teenage Mutant Ninja Turtles: The Last Ronin”: Kornjača sa crnim povezom u osvetničkom pohodu za svoju braću!

Kultura drevnog Japana donosi nam mnogo različitih priča, redova, dinastija, careva i valdara. Postojalo je mnogo ratnih foramcija u Japanu, a jedni od najpoznatijih su samuraji. Samuraji su bili ratnička skupina Japana u doba feudalizma. Svaki samuraj je poštovao bušido kodeks, koji je bio prožet vođenjem časnog života i zavetom čuvanja svog gospodara, a ukoliko mu je čast povređena ili, na početku njihovog postojanja, ako izgube gospodara, oni bi izvršavali harakiri, odnosno časnu smrt. Nosili su dva daišo mača, mnogo poznatija pod imeno katane, a bili su naučeni i uvežbani mnogim borilačkim veštinama. U kasnijim godinama, samuraji kada izgube svog gospodara, postajali su ronini, usamljeni ratnici bez svog puta koji slede. Samuraji su postojali sve do sredine devetnaestog veka.

Pročitajte: Da li Nindža kornjače zaista vole picu, i sve što nismo znali o ovim mutantima!

Kada je u pitanju strip scena, svakako se očekivalo da će se bar jedna priča, kratki serijal o Nindža kornjačama baviti poslednjim samurajem, ili da će neka od kornjača biti ronin, usamljeni osvetnik svoje poginule braće.

Upravo su oci osnivači Mladih mutanata nindža kornjača (Teenage mutant ninja turtles – TMNT), Kevin Estman i Peter Laird, potpomognuti Tomom Waltzom, Benom Bishopom, Esauom i Isaacom Escorzom objavili ostvarenje “Teenage Mutant Ninja Turtles: The Last Ronin“, 2020. godine i sastoji se od 5 brojeva.

Pre svega važno je podsetiti da su Nindža kornjače nastale 1984. godine. Kevin Eastman i Peter Laird su autori, a izdavač Mirange Comics. Sve kornjače su imale crveni povez oko očiju, a razlikovale su se na osnovu oružja kojima su se služili. Mikelanđelo je vrteo nunčake, Rafaelo je vešto upravljao viljuškama, Leonardo koristi katane, a Donatelo neprevaziđeno manipuliše nindža štapom.

Nindža kornjača koja je protagnista priče o poslednjem roninu nosi crni povez preko očiju, a za svojim pojasom na leđima ima zadenute štapove, viljuške, nunčake i katane, dakle nosi opremu svoje braće, partnera i saboraca.

“Teenage Mutant Ninja Turtles: The Last Ronin” donosi kraj priče o jednoj od najvećiš stripskih franšiza svih vremena.

Mnoge priče o strip junacima i superherojima u njihovim kasnim godinama umeju da ispadnu smešene. Nakon godina i decenija prikazivanja njihovih dogodovština, autori nastoje da likove prikazu u svetu budućnosti koja je uglavnom neizvesna za njih, ali se to često uradi veoma trapavo, sa velikim odstupanjem logike i sleda radnji bazičnog serijala. Kada govorimo o Nindža kornjačama, to nije slučaj. Njihovo upoznavanje mračne budućnosti je mnogo kvalitetnije osmišljeno, a svakako zaslugu za to možemo pripisati upravo radu tvoraca ovog serijala i ovih junaka.

Kornjače su ubijenje, ostao je samo poslednji ronin, jedina živa kornjača sa crnim povezom preko očiju, umesto njihove standardne boje. Njemu je bilo dosta čekanja na periferiji Njujorka, osvetiće se onima koji su mu ubili braću.  Njujork, grad u kojem obitavaju kornjače, je pod kontrolom potomka bivšeg zlikovca. Kada ronin uđe u grad, ne dočekuje ga topla dobrodošlica, već brzo skreće pažnju na sebe i tovari sebi bedu za vrat. Kroz priču ga prate duhovi njegove braće uz svoje poteze, reči i savete, koji ga sve više vode ka cilju.

Autori stvaraju potpuno jedinstvenu budućnost, poznatog sveta TMNT-a. Iako se radi o budućnosti, ipak je temelj priče postojan, svima poznati i jasna, dakle ne odstupa se od onoga što kornjače jesu, već se samo priča gradi na već ispričanim poglavljima. Sve što autori donose, jeste veoma smerno urađeno, tuga i želja za osvetom su toliko povezane, u momentima jedna drugu preovladavaju, a u momentima se nalaze u ravnoteži. Sama postavka priče golica publiku u jednom pitanju, a to je – ko je zapravo poslednji ronin? Na kraju se to saznaje i biva potpuno jasno, a veoma je važno napomenuti to da se on bori protiv bande koju predvodi Shredderov unuk – Oroku Hiroto.

Eastman i Laird su zamislili ovu priču još 1987. ali tada nije realizovana. Priča je postavljena u 2040. godinu i dešava se u Njujorku, a glavni lik je poslednja preživela Nindža kornjača koja je u osvetničkom pohodu. Ostale Nindža kornjače su mrtve, a jedini preživeli iz ove vrste će tražiti pravdu za svoju palu braću i prijatelje. Eastman je priču nazvao ljubavnom pesmom koja je upućena svim prethodnim narativima iz univerzuma Nindža kornjača, koja nudi pogled u moguću budućnost ovih narativa. Strip ima mračnu atmosferu sličnu originalnim stripovima Eastmana i Lairda.

Uglavnom se priče iz budućnosti trapavo oslanjaju na sam kontekst serijala i sve što u njemu do tada postoji i što je do tada ispričano, što svakako nije slučaj sa Nindža kornjačama. Nindža kornjače su nastale tako što su poprskane opasnom hemijskom materijom, i tako su poprimile ljudsko držanje i razum, ali su zadržali oblik kornjače. Njihov učitalj Hamato Joši – Splinter, pretovren u čovekolikog pacova, uči ih borilačkim veštinama i tako oni postaju borci za pravdu na ulicama Njujorka. Kako je raslo interesovanje za kornjače, tako su pravljeni igrani i animirani filmovi u kojima one dobijaju svoj drugačiji izgled, navike i arhi-neprijatelja u vidu Oroku Sakija iliti Sekača. Važno je napomenuti, da je već u prvoj epizodi strip serijala, “arhi-neprijatelj” Nindža kornjača, zapravo njihovog učitelja Splintera, Oroku Saki iliti Shredder (Sekač), poginuo od ruke Nindža kornjača, a da se u crtanim serijama i igranim filmovima i redovno pojavljuje, kao i u mnogim strip serijalima. 

O tome ko je zapravo poslednji ronin, nećemo govoriti. Strip je izuzetno pripovedački urađen, ali i fenomenalno nacrtan, tako da se oseti sama patnja glavnog junaka, mračni užasi policijkso-kriminalnog grada, sivilo u koje upada sama ličnost i duša poslednjeg od celog tima kornjača.

BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG: