“Odravnjivanje” – Donekle krto zvono crkve Umne revolucije i Izlaska iz pećine zarad borbe protiv Rigidnosti časnih filozofa, naučnika i umetnika

Prikaz stripa “Odravnjivanje” autora Nika Suzenisa

Ujedno prva disertacija univerziteta Kolumbija koja je bila napisana u stripskoj formi i prvi strip Centra za promociju nauke, “Odravnjivanje” Nika Suzenisa, američkog umetnika i pedagoga, jeste pobuna protiv ukalupljivanja individualnog i kolektivnog uma. Baratajući naucima iz oblasti filozofije, psihologije, biologije, fizike, istorije i mitologije, na podlozi crno-belog, apstraktnog mozaika, Suzanis podstiče kognitivnu revoluciju protiv rigidnog razmišljanja odnosno, ravnosti, metafore pozajmljene iz romana „Ravanija“ Edvina A. Abota.

„Odravnjivanje“ je, čak i van univerzitetskog konteksta, izuzetno ambiciozno delo. U manje od dvesta stranica, Suzenis se trudi da ukaže kako i koliko nas sputava naša zavisnost od verbalnog i društveno nipodoštavanje vizuelnog razmišljanja, da preispita načine na koji strukturiramo znanje i to sve putem mozaika, sačinjenog od gomile manjih mozaika nestalnih oblika i različitih stilova i tehnika – alegorija i aluzija, od mraka Platoove pećine do sjaja Smaragdnog grada.

“Mi smo zatočenici drevnih svetonazora smeštenih u jezike koje smo nasledili.”– S. I. Hajakava

Neprestanom smenom stilova i tehnika crteža – apstrakcijama koje bujaju od naučnih, književnih, umetničkih, istorijskih i ličnih referenci – autor uspeva da probudi čitaoca, da ga nagoni da traži za perspektivama, da ne prestaje da traži, da se izdigne, da izađe iz pećine, da ode ka gore.

Kao uvod u filozofiju i kakvi vodič za potragom za istinom i znanjem u formi stripa, „Odravnjivanje“ sjaji kao odličan izbor za lektiru za srednju školu. Kao nešto više od toga, ambicioznost bi morala da se raščlani i prevede na više tomova ili, barem, više stranica i da se uvedu narativne finese, pogotovo na početku dela (a neki kulturološko-istorijski uzroci nisu pomenuti – pretpostavljam da je mnogo teže onima koji pripadaju nižoj ekonomsko-društvenoj klasi da se „odravne“). No, autoreve namere jesu plemenite i to se mora ceniti, kao i odluka da se delo o višedimenzionalnom razmišljanju i postojanju sprovede u strip. Samo delo je pokazatelj onoga što govori. Naravno, delo ne mora da bude revolucionarno (neke stvari valja ponavljati sve dok imamo glasa za govor, prste za crtanje i telo za ples) i naravno, stripadžije odveć poznaju kapacitete stripa i ne traže njenu validaciju zarad sebe, ali kad je šira javnost u pitanju, strip je i dalje nešto ’za decu’ i stoga, nešto maltene bezvredno – što govori o tome koliko ljudi stavljaju verbalnost na pijedestal, dok se vizuelno smatra infantilnim.

Pročitajte: “Persepolis” – Crno-bela povest jedne devojke i njene voljene zemlje

“Kada se oslanjamo na tekst kao na glavno sredstvo za formulisanje razumevanja, sve što ostaje izvan njegove pravolinijske structure se odbacuje. Označeno kao iracionalno – pojmljivo koliko i ideja o “ka gore” za Ravanca. Vizuelno omogućava da se izrazimo kada reči zakažu. Šta nam je to promaklo? I šta može postati vidljivo kada radimo u formi koja nije samo o nečemu, već i jeste sama stvar? […] Iako se često doživljava kao forma u povoju, [strip] je dijalekat koji se razvija, stalno obrađuje. Njena loza seže duboko. Njena prošlost je i naša. Način da se uhvatimo sa iskustvom pre nego što smo umeli da ga imenujemo. Stripovi, kako ih ja zovem, “slatko bi mirisali i s drugim imenom.” ”

Zapravo, kad se sagleda sve, ova sadašnjost, moguća budućnost i naš stepen na trasi evolucije, „odravnjivanje“ ili kako god nazvali proces osvešćivanja, je preko potrebno – neophodno, zapravo – pogotovo današnjoj deci, koja treba da naslede naš svet, nedovoljno „odravnjen“. Svi mi bi trebali da uživamo u metaforičnim crtežima, da silimo sebe da razmišljamo, da ganjamo sopstvenu maštu, jer život nije lak niti jednostavan. Zahteva neprestan rad, neprekidnu smenu dana i noći, osećanja i logike, umetnosti i istorije, mešanje ličnih iskustava sa tuđim, kako bismo mogli da, što kaže pevačica Sol Peppy, „enter one“.

„Odravnjivanje“ (Unflattening) Nika Suzenisa, prvi je ikada odbranjeni doktorat u formi stripa koji je kod nas objavio Centar za promociju nauke u B5 formatu mekih korica.

BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG:

Autor: Marko Gilmore