Snowpiercer – Poslednje uporište civilizacije
„Nemerljivim belim prostranstvom zime večne i leda s jednog na drugi kraj planete ide voz, zaustavit se ne da.“
Prikaz stripa Snowpiercer autora Loba, Legrana i Rošeta
Osamdesete godine minulog veka su bile plodo vreme za strip. U Americi se polako uspostavljao grafički roman kao forma uz odrastanje kostimiranih junaka. Strip se oslobadjao uvreženih predrasuda i na Starom kontinentu bežeći iz dogmatskih šablona, a jedan od takvih pionira je svakao Snowpiercer Žaka Loba.
Pročitajte: “Tri Sene”: Slika vredi hiljadu reči
Francuski scenarista i crtač, osmislio je naučnofantastičnu sagu o postapokaliptičnom svetu okovanog snegom i ledom u kome poslednji izdanci čovečanstva opstaju u ogromnom vozu krstareći sa kraja na kraj sveta. Kompozicija je opremljena raznim sistemima za održavanje putnika u životu. Ali postavlja se pitanje dostupnosti proizvoda tih sistema, kao i samog životnog prostora za putnike koji su raspoređeni u hiljadu vagona. Što je neko bliže lokomotivi, to je uticajniji i njegov život je podnošljiviji. Međutim, neko se jednom morao iz pozadine probiti do vrha.
Integral, koji su u Srbiji zajedničkim snagama objavili Urban Reads i Makondo, sadrži tri poglavlja. Prvo u tom nizu je naslovljeno kao Bekstvo i zapravo je originalni Le Transperceneige (Snowpiercer) objavljen 1984. da bi bio reizdan i preimenovan 1999. kada je usledio prvi nastavak.
Priča Bekstva prati prebega iz repnih vagona u „civilizovaniji“ deo voza Prolova i Adelin, ženu koja pripada organizaciji koja se zalaže za poboljšanje statusa izolovanih u zadnjem delu kompozicije. Njihova avantura počinje kada vojna hunta, koja upravlja vozom, pokuša da iskoristi Prolova da prikupi informacije o getu i to predstavi kao ruku pruženu u dobroj nameri. Međutim, javlja se i pitanje misterioznog virusa.
Lob kritikuje društvo iz ugla osamdesetih godina. Za to koristi elemente totalitarnih komunističkih režima u kombinaciji sa naučnom fantastikom i filozofijom. Koliko god besmisleno zvučalo da voz bude spas čovečanstva tokom novog ledenog doba, pisac je brzim razvojem radnje, autentičnim i harizmatičnim likovima i svojim poznavanjem arhetipova gurnuo razmišljenje o toj nelogičnosti u zapećak.
Druga dva poglavlja nose nazive Istraživač (1999.) i Prelazak (2000.). Potiču iz pera drugog scenariste, Benžamena Legrana, i prate priču koja se samo ovlaš oslanja na original i odigrava se u istom univerzumu beznađa. Voz je drugi, bolji, veći, moderniji Snowpiercer sa komplikovanijom i razradjenijom društvenom strukturom. Glavni protagonista je Puđ , pripadnik istraživača koji jedini smeju da napuste voz prilikom retkih zaustavljanja. Pratimo njegov uspon od kraja ka svetoj lokomotivi.
Pristup ideji Snowpircera iz ugla poslednjih godina 20. veka se svakako razlikuje od onoga u vremenu aktuelnosti Hladnog rata. Legran dodaje više svemirskog začina i čini od Ledolomca svemirski brod na šinama, sa svojim astronautima i gadžetima. Ono nepromenljivo je da su povlašćeni napred, a ubogi pozadi i da i dalje voz može da se posmatra kao linearni grafikon društvenog položaja u svim mogućim vremenima.
Za razliku od tvorca ideje o gigantskom vozu spasiocu, Legran kritikuje kvazidemokratije, oligarhije i njihovo licemerje. Mediji i njihov manipulatorni uticaj su takođe dobili mesta u distopijsi na šinama.
Lokomotiva koja vuče gigantsku kompoziciju se smatra svetom i pokreće je sistem zasnovan na perpetum mobileu. Ona predstavlja jedan od filozofsko religijskih arhetipova koje Lob donosi na tako prost, a genijalan način. Oko mašine koja je nesvesna sebe i održava ostatke inteligentnog života, razvila se religija koja održava mir među stanovništvom i dopušta sveštenstvu poziciju moći. Prikazan je i onaj najopasniji aspekt religije, fanatizam.
Žan-Mark Rošet je nacrtao sva tri toma. Sarađivao je sa Lobom u kreiranju njegovog sveta i pristupio njegovoj rekonstrukciji sa Legranom. Različitost u stilu je očigledna, ali se umetnik savršeno uklopio sa idejama scenarista i uspeo da njihove priče dočara u odgovarajućim notama. Rošetov crtež ima starinski šmek u Beguncu i stvara efekat crno belog filma iz pedesetih ili šezdesetih godina. Kao da u pojedinim trenucima poziva na Hičkoka u svojoj režiji kadrova. U svojoj modernijoj izvedbi deluje brzopleto, ponekad izgleda kao da skicira umesto da crta. Ipak, u oba slučaja je preneo savršeno ono što bi vas mučilo da živite u vozu bez prozora – teskobu.
Snowpiercer je naučnofantastična saga koja je pogodna za čitanje u bilo kom vremenu ili raspoloženju jer po automatizmu okupira um i njeni efekti prate čitaoca izvesno vreme po sklapanju korica.
Urban Reads i Makondo su ove godine izdali Snowpiercer u tvrdim i mekim koricama.
BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG:
