“Last Hope” – Najbolje od svih manga svetova!

Prikaz mange „Last Hope“ autora Srđana Vranješa

Od malih nogu, njihov san je da ostanu zauvek zajedno, da postanu snažni borci i da žive u bogatoj i mirnoj Ribonari. Nero uskoro napušta ovaj trio sa obećanjem da će se vratiti i pomoći Zionu da ispuni svoje snove. Nekoliko godina kasnije, Nero se zaista vraća u svoje rodno mesto, ali se čini da on više nije dečak kakvog je Zion nekad poznavao. Nero diže deo predgrađa u vazduh i tako ubija Eši. Zion, besan i zbunjen, želi odgovore, ali od Nera čuje samo ovo: „Uzmi Ibolium, ovaj magični fragment. Samo uz pomoć njega ćeš moći da vratiš Eši.“ Zion prihvata ovaj antički predmet, neznajući da za njegovu aktivaciju mora da se plati cena. Kada Zion bude sledećeg trenutka otvorio oči videće da je od njihovog sna, Ribonare, ostala samo pustoš i mrtva tišina. Kako bi dobio dozvolu da koristi Ibolium i postao dovoljno moćan da protivreči sudbini, Zion je žrtvovao čitav grad i taj greh će ga pratiti kroz ceo život. Zionu neće biti dozvoljeno da zaboravi svoju grešku, jer se Ibolium nakon aktivacije čvrsto vezao za momkovu ruku. Pogođen zbog onog što je učinio i zbog saznanja da ga je prijatelj izdao i slagao, Zion kreće na put kako bi našao informacije o Iboliumu i tako ga se otarasio.

U svojoj avanturi Zion sreće hrpu raznolikih likova poput mlade Tarune koja iz nepoznatih razloga želi Ibolium za sebe, dečaka Miloša čiji su roditelji bili žrtve nekog drugog Ibolium korisnika, naučnika Ričarda koji je istraživao moći ovog fragmenta i dozvolio da ga njegov potencijal zavede ’na mračnu stranu’, Tiranina koji poseduje toliko Iboliuma da je morao deo svog tela da pretvori u mašinu kako bi preživeo kob moći, i mnoge druge likove koji na zanimljiv način produbljuju svet ove mange.

Pročitajte: „Rookies“ – Svi smo mi nekad novajlije

Mangaka Srđan Vranješ je očigledno odrastao uz popularne shōnen naslove tokom 2000-tih godina. Pored dinamike glavnih likova koja podseća na onu u poznatom timu 7 iz „Naruto“ mange i koncepta da se za nešto mora nešto dati, koji liči na magijski sistem iz mange „Fullmetal Alchemist“, „Last Hope“ u sebi ima i primese naslova „Bleach“ i „One Piece“. Misteriozni borci sa moćima poznatim kao Božije zapovesti vuku inspiraciju iz grupa kao što su Akatsuki, Homunculus i Arrancar, dok su kraljevi gradova Titana inspirisani takozvanim Yonko piratima iz „One Piece“ mange.

I baš kao što su ove grupe, iz sad već legendarnih naslova, služile da prošire svet u kome se radnja dešava, tako i kraljevi daju drugu dimenziju priči i drugi ugao gledanja na ono što se desilo Ribonari. Ali čak i oni nisu vrhunac sveta koji je Srđan osmislio, već samo zupčanik koji ga pokreće. U drugom delu „Last Hope“ saznajemo da postoji senat koji vlada utopijom, odnosno, drugom polovinom kontinenta Elizien i to nam govori da smo tek zagrebali površinu radnje. Znajući da su u planu ukupno deset brojeva ove serije, „Last Hope“ ima ambiciju da stoji pored „One Piece“ mange koja je opravdano hvaljena za svoje ’world building’ umeće.

Iako je „Last Hope“ domaći strip, izdavač „Deveta dimenzija“ se potrudio da ga odštampa poštujući pravila mange, dok se Srđan trudio da stil bude prepoznatljiv. Stil crteža je svakako nesvakidašnji. Poseduje određenu naivnost i netačnost kakvu imaju autori One („Mob Psycho 100“, „One-Punch Man“) i Hajime Isayama („Attack on Titan“), ali je ipak dovoljno detaljan i jasan. Kadriranje, emocije, humor i drama se koriste ’manga jezikom’ tako da ljubiteljima japanskog stripa neće biti teško da se udube u priču. To, ipak, može biti problem čitaocima koji nisu navikli na neprestanu akciju i prenaglašene reakcije, na dramatično ’JOJO poziranje’, na velika slova japanskog pisma koja ispunjavaju scene i način crtanja određenih likova. Fanovi će, međutim, biti ispunjeni nostalgijom, jer će naletati na likove koji su očigledno dizajnirani pod uticajem „Yu-Gi-Oh!“ i „Pokémon“ stila.

„Last Hope“ je namenjen svim uzrastima. Zasad ima dva voljuma koja se mogu naći u striparnici Alan Ford na Novom Beogradu. Sa iščekivanjem čekamo nastavke i neke sasvim nove domaće mange.

Autor: Jelena Vučić