Dilan i Dampir: Kad se vreme skupi u očnjak gospodara noći!

Prikaz stripova “Dilan Dog – Stiže Dampir” i “Dampir – Istraživač noćnih mora” grupe autora u izdanju Veselog četvrtka

Kada se Dampir pojavio, 2000. godine činilo se da će to biti junak sličan Dilanu Dogu, iz prostog razloga što se istraživač noćnih mora, kroz svoje avanture, bezmalo 15 godina pre pojavljivanja Dampira, susretao sa raznim čudovištima, mitskim bićima, pa i vampirima. Vampiri su osnovni neprijatelji Dampira, koje su scenaristi, počevši od Maura Boselija koji je i osmislio ovog strip junaka, produbljivali, ispredali svoje priče o njima, stvarali svoje mitove nadahnuti mitologijama širom Evrope pa i dalje. Međutim, Dampir je postao serijal koji prema ocenama publike iznad proseka. Kada se pogledaju razmišljanja fanova Bonelijevih junaka, koje oni svesrdno dele na društvenim mrežama i tamo debatuju o iznetim stavovima, odaje se utisak da većina Dampirovih priča prolazi sa oduševljenjem kod publike, dok se Dilan Dog kritikuje “šakom i kapom”.

Pročitajte: REDAK DETALJ U SERIJALU “DILAN DOG”: Ko kome zapravo baca pištolj?

Nekako se može pronaći razlog za tako nešto u Dilanovoj raznolikosti neprijatelja sa kojima se susreće. U ovom serijalu se može pronaći čitav spektar duhova, nečastivih sila, vampira, čudovišta, vanzemaljaca i slično koji opsedaju njegove klijente, a on, neretko i sam prema svom osećaju, “petom i po čulu”, počinje da istražuje najčudnije slučajeve samo kada ga nešto zasvrbi. Takav kazan likova počne da zamara, jer svi izgledaju kao preslikani sa minimalnim varijacijama, a onda se u nedostatku kreativnosti za priče, samo menjaju okruženja u kojima se neka nečastiva sila budi i razmnožava. Dampir, inspirisan slovenskom mitologijom i svakako prvim piscem o vampiru Milovanom Glišićem, sin ustalog iz groba i smrtnice, ima svoj cilj. On je doveden, u prvoj epizodi svog serijala “Sin đavola”, po pozivu jedne bake, da pročisti vampire sa ratom zahvaćenog područja. Kasnije on postaje lovac na gospodare noći, arhi-vampire, one prve postale, koji se ne mogu ubiti lukom, ako se koristi kolac ili krst, već samo sečivom ili metkom na koji je kapana krv Dampira.

Sve ove razlike, između dva, odlična serijala, sa svim svojim manama i vrlinama, susreću se u julu i avgustu 2017. godine u dve priče – “Dilan Dog – Stiže Dampir” broj 371. (napisao: Roberto Rekioni i Đulio Antonio Gvaltijeri, crtao: Danijele Biljardo) i “Dampir – Istraživač noćnih mora” broj 209. (napisao: Mauro Boseli, crtao: Bruno Brindisi). Ove priče su 2020. godine objavljene u redovnom serijalu Dilana Doga broj 162. i ediciji Zlatna serija 22. u izdanju Veselog četvrtka, u formi klasične strip sveščice. Naslovne strane za redovne serijale crtali su Điđi Kavenago i Enea Ribolidi, a retro koricu za Zlatnu seriju je uradio Borivoje Grbić.

Radnja stripa se vrti oko gospodara noći Lodbroka i njegovog štitonoše, vampirice Lagerte. Oni su došli u London, nakon mnogo vekova, od kada su kao Vikinzi gusarili obale britanskog ostrva. Stare ožiljke koje Lodbrok nosi podgrejao je Džon Goust, ekonomski magnat kojem je smetala konkurencija, a koju vodi drugi gospodar noći, zakleti neprijatelj Lodbroka. Celu priču prekriva maska oružja za masovno uništenje, kojeg nastoje da se dokopaju Dilan i Dampir i tako spreče Lodbroka da ga upotrebi. Prva priča “Dilan Dog – Stiže Dampir” je puna akcije, dobrih crteža, mračne atmosfere i u pravom smislu akcionog horora, nešto poput Blejda, gde imamo vampire u modernom okruženju, obučenih u “motorice” i “traperice” sa neutoljenom žeđu i željom za krv. Nastavak “Dampir – Istraživač noćnih mora” je dosta manje zanimljiv, na trenutke i naporan. Brindizijev crtež nije na najsrećnijem nivou (crtež je odličan, ali ne prikazuje mračnu atmosferu i tminu u kojoj tumaraju likovi stripa). Prvo stičemo utisak da će se u ovom delu, u kojem se radnja odvija na jednom irskom ostrvu, bliže objasniti radnja, ali mi zapravo imamo objašnjenje pozadine Lodbrokovih borbi iz drevnog vremena i opsade Pariza, ali o toj igri ekonomskih magnata slabo imamo pojašnjenja, a da ne pričamo o oružju za masovno uništenje, sve je toliko smandrljano na kraju da je Boseli, pored svih svojih scenarističkih bravura iz prošlosti ovde malo podbacio. 

Priče su tako raspoređene da junak koji se pojavljuje u serijalu ovog drugog ima primat. U prvoj priči koja je objavljena u serijalu Dilan Dog, Dampir je taj koji vodi glavnu reč, a pored njega Dilan izgleda kao šmokljan, obična seka persa, dok u serijalu Dampir, Dilan Dog je taj koji se hvata u koštac, iako i pored svih svojih avantura sa vampirima, izgleda kao neko ko ima malo iskustva sa gospodarima noći (što i jeste tako), ali ipak izlazi kao pobednik, tačnije kao onaj koji izvlači čitavu družinu iz kandži arhi-vampira, ali i čitav svet iz opasnosti koja mu je pretila.

Tesla i Kurjak, Dampirovi pomoćnici su na vrhuncu zadatka, dok ih je Gručo premašio, koji je i pored sve logike serijala, ipak tražio Dilanu da mu dobaci pištolj kako bi svog šefa izbavio iz opasnosti. Svakako situacija koja se ne viđa često. 

Mauro Boseli, Bruno Brindisi, Roberto Rekioni, Đulio Antonio Gvaltijeri i Danijele Biljardo, autori već oprobani na serijalima su dobro odradili svoj posao, mada iskreno rečeno u celoj priči nema ništa toliko epohalno niti grandiozno. Priča iznad proseka, ali ne mnogo daleko.