Milerovo uzdizanje Betmena i revitalizacija američkog mejnstrim stripa

Prikaz stripa ,,Povratak Mračnog viteza” autora Frenka Milera

Betmen je u penziji više od decenije. Posle smrti Džejsona Toda, drugog Robina, Brus Vejn rešio je da okači o klin plašt i masku Betmena. Prepustio je Gotam svojoj sudbini, a on se izgubio u Brusu Vejnu, njegovoj ličnosti ekscentričnog milionera.

Dok gospodin Vejn uživa u vožnji brzih kola i nizu čaša kvalitetnog viskija, gradom koji je nekada štitio vladaju bande Mutanata mladih i surovih sociopata koji ne prezaju ni od čega kako bi kroz strah građana stekli moć.

Vejn ne živi bez Betmena. Njegov alter-ego je uvek tu, uvek prisutan u podsvesti i kao glas iz duboke tame kritikuje inertnost milijardera. Glas postaje sve jači i Brus Vejn ga sve teže kontroliše kako nasilje Mutanata ide ka svom vrhuncu, a sa Gordonovim najavljenim penzionisanjem postaje izvesno da vlasti ne mogu da se izbore sa takvim problemom.

Vrućine u Gotamu su nesnosne i dostižu rekordne vrednosti, a sa svakim novim podeokom na termometrima raste i količina nasilja na ulicama. U takvoj atmosferi koju, pre svega, odlikuje nesigurnost, Harvi Dent, poznat kao Dvoliki biva otpušten iz psihijatrijske bolnice pošto je konstatovano da je izlečen i na fizičkom i duhovnom planu. Prošao je niz plastičnih operacija, koje su mu lice vratile u normalno stanje i čini se da je spreman da se vrati normalnom životu. Ipak, samo dan kasnije Dent nestaje i uskoro započinju zločini potpisani njegovim novčićem.

Olujni oblak pokriva Gotam. Neko lovi Mutante i članove bande Dvolikog. Jedna spasena devojka biva inspirisana da čini, da i sama stupi u akciju.

Miler je promenio ton Betmenovih avantura. Stvorio je jedan mračniji svet koji naginje ka realizmu. Njegov Brus Vejn više nije mlad čovek na vrhuncu svoje snage i brzine. On je sredovečni muškarac sa viškom kilograma i decenijom svakodnevne konzumacije alkohola i cigara iza sebe. On je siroviji i suroviji, čovek na čijoj duši leži težina godina tokom kojih je bio vitez. Betmen iz ovog narativa ne brine mnogo o političkoj korektnosti, legalnosti i spreman da ubije i osakati.

Frenk Miler je tokom osamdesetih živeo u Njujorku kojim je gospodarilo nasilje i bande. Bio je opljačkan više puta i u ličnim mukama našao deo inspiracije za svoje kapitalno delo. Pored bezumnog nasilja, u Povratak Mračnog viteza uneto je još elemenata koji svet DC-jevih superheroja približavaju stvarnosti. Tako vidimo na delu moć i (ne)odgovornost medija, polarizaciju društva oko bitnih pitanja, korupciju i nesposobnost vlasti i političku situaciju koja ima elemente preslikavanja Kubanske krize.

POVEZANO: Kako je Krigštajnov strip ,,Master Race” uticao na Frenka Milera

U jednom trenutku, Miler ostavlja u prošlosti realnost njujorških ulica i prelazi u postapokaliptičnu distopiju kojom obavija Gotam. Takvu scenu bira za borbu svetla i tame u kojoj prikazuje kako puritanizam može da bude zloupotrebljen u kreiranju sveopšteg sivila, a da i sama tama može da izrodi svetlost.

Minimalistički stil crtanja kojim je Miler dočarao ovu priču je nešto na šta se treba navići. Posle izvesnog broja stranica, primećuje se da crtež, koliko i sam pripovedački stil, naglašava naglost i oštre ivice ovog Betmenovog sveta. U lepoti vizuelnog dela ovog stripa, koji je verovatno i pionir termina ’grafički roman’, u velikoj meri je doprinela i koloristkinja Lin Varli. Njena paleta se razlikuje od svih ostalih koje su upotrebljavane u američkom stripu tog vremena. Pre svega, po tome što nema drečavih boja i što se ton potpuno slaže sa atmosferom koja se stvara samom pričom.

Povratak Mračnog viteza je originalno objavljen u SAD 1986. u četiri mesečne sveske i od tada je doživeo enorman broj reizdanja. Kod nas ga 2005. objavljuje Beli put, a sprema se i novo izdanje Čarobne knjige. Izdala ga je i hrvatska Fibra 2015. godine.