HBO ,,Nadzirači” – Gaženje svega što je Mur stvorio u ime propagande!

Godina je 2019. Šesnaesti decembar. Gledam kako dr. Menhetn umire sa licem koje nije njegovo. Osećam čudan bes. Patetičan bes koji filmska i televizijska industrija upumpava u mene već neko vreme. Sve kulminira ovom scenom i ja proklinjem ljude koji su učestvovali u ovoj blasfemiji. Najbolja grafička novela svih vremena je nastradala u ime propagande i društveno političkih ciljeva.

Serija koja je planirana kao nastavak kultnog stripa Alana Mura i Dejva Gibonsa iz 1986. je upravo završena. Emitovana je njena poslednja epizoda i vreme je da se polako svedu utisci o kreaciji Dejmona Lindelofa i njegovog tima.

RECENZIJA ĆE SADRŽATI SPOJLERE!!!

Osvrt na dešavanja u samom stripu je nepotreban. Jer ukoliko niste čitali jedan od najcenjenijih grafičkih romana, nema svrhe da pratite dešavanja u seriji koja se direktno nadovezuje na njega i svoju radnju smešta u svet koji je pomiren i ujedinjen njujorškom tragedijom. I ne, film nije dovoljan.

POVEZANO: “Watchmen”: Filozofija nastanka, nestanka, stvaranja i prestanka sveta…

Dakle, radnja je smeštena svojim najvećim delom u 2019. godinu – trideset i kusur godina od sletanja džinovske lignje na Njujork i smrti tri miliona ljudi. Povremeno se tu i tamo desi pljusak malih lignjica, čisto da podseti ljude kako opasnost iz druge dimenzije i dalje vreba.

Međutim, lajtmotiv serije nije onostrana pretnja, niti suočavanje sa smakom sveta, niti gubljenje i sticanje ljudskosti. Tvrdi i jedini motiv ove serije je rasizam. Crno protiv belog. Dan protiv noći itd. itd. Očigledno ljudi koji danas finansiraju kreatore filmova i serija, smatraju „ugnjetene“ društvene manjine za najveći svetski problem koji urgentno mora da se reši serviranjem „ispravnih“ pogleda na univerzum. U ovom slučaju sve je umotano u trenutno najpopularniji ‘’superherojski’’ žanr radi bolje gledanosti. Moderna kritika će je naravno voleti zbog ‘’woke’’ tematike I globo-homo propagande.

Srce zbivanja je grad Tulsa u Oklahomi. Dvadesetih godina, beli rasisti okupljeni u grupu „Sedma konjica“ su izvršili genocid nad crnačkom populacijom Tulse. U nešto bližoj prošlosti, rasistički kult se ponovo aktivira kada vlasti oslobode poreza žrtve i njihove potomke, dodeljujući im i novčane nadoknade. „Bela noć“ je naziv za još jedan istorijski događaj u Tulsi, te večeri su se povampirili članovi „Konjice“ i sa Roršarhovim maskama na glavama pobili dobar deo lokalne policije. Kao rezultat tog pokolja policajci u sadašnjosti nose maske. Da bi zaštitili svoj identitet. Ima smisla, zar ne?

U takvoj atmosferi upoznajemo Anđelu Abar i njene manje bitne, živopisno maskirane kolege. Oni su beskrupulozni i imaju svoje metode koje deluju svojstveno određenoj totalitarnoj ideologiji. Jedini koji ne nosi masku je šef policije Džad Kraford. Baš on će postati žrtva vešanja posle proslave uspešnog lova na rasiste sa Roršarhovim maskama. Ali pored njegovog drveta detektivka Abar (aka Sestra Noć) neće pronaći belog hilbilija, već crnca u kolicima starog preko 100 godina. I zaplet počinje.

POVEZANO: “Doomsday clock”: Šta se dogodi kada nezaustavljiva sila naiđe na nepomerljivi objekat?

Prve epizode su bile jako konfuzne kao celina. Narativ se jasno pozivao na događaje iz stripa, ali se od starih likova pojavljivao samo Ozimandijas, izgubljen u nekom stranom svetu. I da je tako ostalo možda bi bolje bilo.

Pojavljivanje agentice FBI Lori Blejk (gospođica Jusperčik uzela očevo prezime) je na trenutak dao nadu da je Lindelof ipak razumeo likove iz stripa. Devojka koju je majka gurnula u svet šoubiznisa maskiranih heroja postaje zrela žena koja ih lovi. Logično, lepo izvedeno. Mada nema svrhe da priča glupe viceve. I mogla bi (i ona i bilo ko drugi) da primeti nepravdu nanetu Roršarhu u vidu prisvajanja njegovog lica od strane ubilačkih rasista.

Kao su epizode odmicale Lindelof je sve više pokazivao svoje nerazumevanje stripa Nadzirači. Seriju, čija radnja je mogla da bude smeštena u bilo koji drugi univerzum ili u svoj sopstveni, je obogatio scenama istrgnutim iz stripa i samo to i poluludi Ozimandijas gledaoca drže u iluziji da se radi o nastavku na Murovo remek – delo. Zapravo, to je slučaj sve do šeste epizode kada se u flešbeku predozirane Sestre noć vraćamo u tridesete i četrdesete godine da upoznamo Minutmene.

Zašto upoznajemo Minutmene? Dobar razlog je objašnjenje porekla Anđele Abar, ali još bolji razlog je dekonstrukcija likova Minutmena i njihovo ponovno materijalizovanje u nešto što odgovara socijalnom cilju ka kome se teži. Pažljivi (ili opterećeni) gledalac tokom gledanja te šeste epizode može da shvati da u celoj seriji postoji samo jedan beli muškarac za koga može da se kaže da je pozitivac, dobar momak.

Onda dolazi i epizoda u kojoj upoznajemo Boga lično – Bog ulazi u bar (A God Walks into A bar). Posle umora od ljudi koji je nedvosmisleno izrazio na kraju grafičkog romana, dr. Menhetn je malo stvarao život, a onda se umorio i od toga, pa je rešio da bude sa ženom. Ničim izazvan, Lindelof mu je dodelio nove moći od kojih je najdominantnija promena crta lica kako bi bio ‘’politički korektniji bog’’. U zamenu je morao da se odrekne svake trunke inteligencije i snese jaje.

Sve u svemu, utisak koji ostavlja priča ovih devet epizoda je da je njihova osnova napisana pre nego što je scenarista pročitao strip. A onda je, pošto ga je sažvakao, čini se ne više od jedanput, u već pripremljenu kašu dodao začine da maskiraju ukus i žuta slova jer samo se žutim slovima može napisati Watchmen.

Što se ostalih aspekata serije tiče, gluma je bila na zadovoljavajućem nivou. Ajronsovo tumačenje Adrijana Vejta može se čak oceniti i kao impresivno. Muzika je takođe odlično uklopljena u dinamiku radnje, ali uzalud…

Nadzirači su loše tempirana serija koja do srži gazi sve ono što je Mur stvorio. Serija sama sebe guši jer je do vrha ispunjena podeljenom politikom zasnovanoj na rasnom identitetu, te samim tim nije originalnija od desetina takvih drugih serija i filmova koji ubijaju modernu zabavu. Ironično, ovakve stvari pod krinkom podizanja svesti dodatno pogoršavaju i zapaljuju svest dobrog dela publike svojim nasilno nametnutim pogledima na svet. Efekat koji je postiže je očigledan – pisci ove serije žele da se osetimo krivim za nešto što nismo uradili, samo zbog svoje bele boje kože.

Istinskim ljubiteljima Murovih Nadzirača ovo će biti samo obična travestija.

A HBO-u neka je na čast što su se potrudili da zadovolje tviter aktiviste, a fandom ko j…

,,Umoran sam od ovih Zemlje. Od ovih ljudi.”

Autor: Nikola Tasković