Coney Island – Detektiv, mađioničar, plavokosa lepotica i Al Kapone
Noir krimi priče su nešto što jednostavno ne zastareva.
Prikaz stripa ,,Coney Island” pisac: Gianfranco Manfredi, crtež: Giuseppe Barbati i Bruno Ramella, u izdanju Phoenix Press-a
Coney Island je još jedan mini-serijal od tri broja koji nam je podarila izdavačka kuća Bonelli. Strip je delo tria Manfredi, Barbati, Ramella, tria koji je stvorio brojne strip avanture, i ostaće upamćen kao njihovo poslednje delo, s obzirom na preranu smrt Barbatia.
Manfredi nas vodi u Ameriku 20-ih godina, u Njujork. Mesto gde se radnja stripa većinski odvija je zabavni park Coney Island, u kome će se preplitati sudbine i životi različitih protagonista.
Krimi priča počinje dosta otvoreno u prvom broju. Imamo tvrdokornog i grubog detektiva Džeka Slouna iz Bruklina, dok sa druge strane upoznajemo Brendu, naizgled krhku i nespremnu provincijalku koja konobariše u kafani u koju Sloun dolazi. Brenda je usamljena i potrebna joj je sigurnost, te poziva Slouna da izađu zajedno u zabavni park, Coney Island.
Njihov izlazak je prolazio mirno, sve dok nisu otišli na nastup čuvenog mađioničara Frolika. Nakon čudnih događaja na Frolikovom nastupu, Sloun odvozi Brendu kući, a crv sumnje kada je ona u pitanju počinje da ga izjeda.
Pročitajte: Helnoar je kao Grad Greha samo iz Bonelijeve riznice
Kako se narativ polako prebacuje na Brendu, otkrivamo njen složeniji lik i njenu prošlost. Kao i svaka provincijalka došla je u Njujork puna velikih očekivanja i snova. Poput mnogih lepih devojaka ona pada u pogrešne ruke, a da ni sama nije svesna toga. Ljubavna veza sa kriminalcem je to što će polako krenuti da je sustiže.
Drugi broj se prebacuje na misterioznog Frolika koji sve do kraja serijala igra glavnu ulogu. On je mađioničar koji zapravo ima stvarne telepatske sposobnosti. Zvuči kao Mandrak, zar ne? Sloan sumnja da postoje veze između mafije, Frolika i njegove grupe umetnika iz Coney Islanda i Brende. I sve to je nekako povezano sa sukobom Al Kaponea i Sicilijanaca.
Manfredi uživa da gledište onoga što se dešava predstavlja iz ugla različitih likova, uživa u igranju i premeštanju čitaoca u kožu jednog lika, pa u drugog. I to radi vrlo uspešno. Očigledan motiv kojim se vodio je da ništa nije onako kako se u početku čini. Epilog je serviran kao jelo u kome su se dugo krčkali zločini, misterija, osveta i pomalo natprirodnog sastojka. Kraj je takav da kada se setite kako je strip počeo, delovaće nezamislivo.
Crtež je precizan i šaren, sa odličnim senčenjem, sjajnim prikazom pejzaža, grada i detalja kao što su scene publike. Strip je doduše crno-beo i umetnost se savršeno uklapa u narativni stil Manfredija, a pomenuto šarenilo se krije u detaljima. Najlepši delovi su oni vezani za Frolika i priču o njegovoj prošlosti u cirkusu, gde se na uspešan način oživljava jedan čudan i fascinantan svet akrobata, mađioničara i vračara.
U Italiji je je Coney Island izlazio kao mesečno izdanje. Srećom kod nas je ovo delo zahvaljujući izdavačkoj kući Phoenix Press sabrano u jednu knjigu, te je u čitanju ovog prijatnog noira moguće uživati u jednom dahu.
Coney Island je krimić kome bi sam Dešijel Hemet skinuo kapu nakon čitanja.
