100 najuticajnijih stranica američkog stripa, stranice 51-55

Stranice su odabrane od strane tima profesionalaca, kritičara, novinara i istoričara koje je okupio američki magazin Vulture.

Cerebus No. 26 (1981)

Autor: Dave Sim

Kiosk je umro od loše prodaje, pa su fanovi osnovali takozvano “direktno tržište” specijalizovanih prodavnica stripa u vidu vlastitih prodavnica kako bi osigurali da će imati gde da pokupe svoje omiljene stripove. Neočekivani, ali dobrodošli sporedni efekat ove maloprodajne specijalizacije bio je u tome što je u njemu počela da se pojavljuje čitava nezavisna scena stripa. Vrhunski materijal mogao je da uspe u prodavnicama stripova, koji ne bi prihvatili ni Comic Codecs, ni mejnstrim mediji. Jedan od prvih stvaralaca koji je iskoristio ovu novu priliku bio je Dave Sim, čija je samoobjavljena Conan the Barbarian, parodija Cerebus Aardvark premijerno predstavljena u prodavnicama stripa 1977. Iako je uvek bio pametan i duhovit, 1981. godine, Cerebus je postavio novi standard i za sebe i za ovaj medijum. stranice

Cerebus, jeziva antropomorfna „zemaljska svinja“, borio se, pio i skicirao svoj put kroz 25 prethodnih izdanja, ali započinjući u ovom, Sim proširuje satiričnu metu popularnih stripova do mnogo dubljih društvenih i političkih pitanja. „High Society“ je obuhvatio 25 izdanja stripa „Cerebus“ na preko 500 stranica. Cerebus se završio sa 300. brojem, skoro 6000 stranica političkog / filozofskog epa, koji je na kraju zatrpan Sim-ovom bizarnom rodnom politikom. Ali, na vrhuncu svog komercijalnog i kritičkog uspeha, Sim je bio vodeći glas pokreta za samoobjavljene stripove u vlasništvu stvaralaca, koji su nam doveli Jeffa Smith-a, Bone, Terria Moore-a, Strangers in Paradise, THB-a Paula Popa i mnoge druge.

Avengers Annual No. 10 (1981)

Pisac: Chris Claremont; Olovkar: Michael Golden;Mastilo: Armando Gil; Kolor: Michael Golden;

Napisan od strane Chris Claremont-a, Avengers Annual No. 10 donosi mnogo toga. Borba između naših junaka i novo pregrupisanog Bratstva zlih mutanata; prvo pojavljivanje popularnog lika Rogue, koji će se kasnije pridružiti X-Menima; i čišćenje neurednog problema kontinuiteta koji uključuje superheroja Carol Danvers, koja će kasnije postati Captain Marvel. Međutim, razlog ovog izdvajanja je spektakularno i veoma uticajno umetničko delo Michaela Golden-a. stranice

Golden, koji je karijeru započeo u komercijalnoj umetnosti, počinje da se bavi stripom krajem 1970-ih. Sa Armandom Gil-om dostiže svoj vrhunac. Za većinu umetnika možete reći ko je na njih uticao. Možda malo Kirbija ovde, malo Busceme tamo ili neka sličnost sa Ditkom. Golden je bio drugačiji. Njegov odmeren, otmen, vrlo detaljan stil imao je osećaj i energiju japanske mange, eleganciju velikih evropskih autore stripa i uzbuđenje američkih stripova i sve je to spojio i izašao izgledajući kao ništa što je do tada viđeno. Mnogi umetnici ugledali na ovo i neka kasnija Golden-ova dela u Doktoru Strangeu, Marvel Fanfare i Nam. Uticaj možete videti kod umetnika poput Arthura Adamsa, Jima Leeja, Roba Liefelda, Todda McFarlanea i mnogih drugih.

Daredevil No. 181 (1982)

Pisci: Frank Miller; Crtači: Frank Miller i Klaus Janson; Mastilo i kolor: Klaus Janson; 

Kada je 1982. godine objavljen Daredevil No. 181, Milerov uticaj na lika je već bio jasan – on je u tom trenutku pisao serijal nešto više od godinu dana, a svojom umetnošću raspaljivao maštu čitaocima. Pod Millerom, Daredevil je prešao od superherojske do epske krimi priče. Natprirodno talentovani Miler, zajedno sa Klausom Jansonom, počeo je ležerno da raznosi sve što je svet mislio da Marvelovi stripovi mogu biti. I kulminira ovde, na jednoj od najdramatičnijih stranica u istoriji Marvel Comics-a: Elektra Natchios, ubijena rukama Daredevil-ovog neprijatelja Bullseye-a sa sopstvenim sai-om. Čak i sada, stranica je upečatljiva: potpuno bez reči, ali prepuna umetničkih izbora Millera i Janson-a koji izbacuju svaku trunku drame sa scene. Bullseye-ov pobjednički osmijeh, bolesna slika sai-ja kojim podiže Elektra na grudima, tkanina njenog kostima koja se razvukla oko oštrice kojom ju je probio. Dva panela na kojima se odmiče od Bullseye-a, a zatim pet ploča na kojima se ona bori da ne padne na zemlju. Elektra nije mrtva na kraju ove stranice, ali biće.

Miller će nastaviti da priča mnogo više poznatih i nezaboravnih priča o Daredevil-u. Ali ova stranica će se uvek isticati onaj trenutak kada je on stvorio vrhunac svojih uticaja – malo Raymonda Chandlera, zdravu dozu Willa Eisnera i puno japanske mange – razvio je u nešto različito, nešto zbog čega će se stripovi superheroja osećati potpuno novima. Stripovi o superherojima, na bolje ili gore, nikada nisu potpuno prestali juriti Elektru koja krvari na ulici dok čovek koji ju je ravnodušno ubio oblači jaknu i odlazi u noć.

Elfquest No. 17 (1983)

Pisci: Wendy Pini i Richard Pini; Crtač: Wendy Pini

Elfquest je, zajedno sa Sim-ovim Cerebusom, bio još jedan uspešan produkt direktnog tržišta. Umetnica Wendy Pini, koja je već stekla ime kao jedna od prvih cosplay slavnih osoba, zamislila je svoj fantastični ep o nadmetanju vilenjačkih plemena početkom 1970-ih i zamolila svog supruga Richarda da joj pomogne u pisanju. Par je nudio serijal svim glavnim izdavačima, ali svi su ih odbijali, pa su osnovali sopstvenu kompaniju, jednog od prvih izdavača indie stripova, VaRP Graphics.

Serijal je u startu i bez premca predstavljen kao serijal fantastike za odrasle. Ova tabla je iz jedne od notornijih sekvenci, kada vilenjaci imaju orgiju pre velike bitke. Evoluirajući stavovi o tome šta su stripovi trebali da budu i za koga su trebali da budu, u velikoj su se meri sukobljavali sa nerazvijenim stavovima tokom 1980-ih. Policajci u Illinoisu 1986. izvršili su prepad u prodavnici stripa Friendly Frank’s i u lisicama priveli upravnika prodavnice Michaela Correa zbog držanja Elfquest-a i mnogih drugih stripova namenjenih odraslima koji prikazuju seksualne scene, poput ,,Heavy metal” i ,,Omaha the Cat Dancer”. Policajac je povodom ovoga izjavio je da je u stripovima našao “satanski uticaj”, a Correa je optužen za prikazivanje bestidnih materijala. Industrija stripa je reagovala zbog ovog slučaja, i zbog krajnje uspešne odbrane, je došlo do osnivanja jedne od vodećih neprofitnih organizacija ,,Prvog amandmana” – Fonda pravne odbrane stripa. stranice

American Flagg! No. 1 (1983)

Pisac i crtač: Howard Chaykin; Kolorista: Lynn Varley;

Otprilike dve godine, počev od 1983. American Flag! Howarda Chaykina (u izdanju First Comics-a iz Chicaga) bila je najpametnija stvar u serijskim stripovima. Detaljno, ovaj distopijski ep o manipulaciji medijima i korporativnim spletkama ispunio je obećanje „prizemnih“ nezavisnih stripova sredine 70-ih. Strip prikazuje je pisca-umetnika Chaykina u njegovom najsuvoparnijem, ali i najelegantnijem izdanju. Serijal je trajao skoro pet godina, i kao satirični naučnofantastični ep je bio dodirna tačka između Neal Adams-ovih eksperimenata iz 60-ih i Jim Steranko-ve dekandencije kasnih 80-ih. stranice

Flagg je prvi američki serijal stripa koji je postigao složenost i glatkoću generacije evropskih naučno-fantastičnih stripova definisanih u časopisu Métal Hurlant (uvezenog u SAD kao Heavy Metal). Flagg je bio medijski zdrav, istražujući postmodernost i izmišljenost (uključujući i svoju sopstvenu). Takođe je eksperimentisao sa sanacijom drugih medija pomoću stripova: više od dve godine pre nego što je Frank Miller iskoristio tehniku  Batman: Dark Knight Returns. Chaykin je konfigurisao ploče kao televizijske ekrane i kiselo komentarisao kako TV može da vodi događaje. (Ova ideja je viđena i u Watchmen serijalu). U svojoj gustoći vizuelnih informacija, kako je otelotvoreno na ovoj stranici, Flagg se pridružuje prototipu sajber-panka, filmu Ridleija Scotta Blade Runner (1982), sa jednim od najmerljivijih prikaza budućnosti iz 80-ih.

Najuticajnije stranice američkog stripa 46-50 možete videti OVDE.

Nastavak: 100 najuticajnijih stranica američkog stripa 56-60 vas očekuje naredne nedelje.

Izvor: Vulture