“Lavkraft”: Šta ako Nekronomikon i Ktulu zaista postoje i šta ako je Lavkraft sve to video?

Prikaz stripa “Jezovnik 7: Lavkraft” autora Rodionof – Breća – Grifen u izdanju Darkvuda

Ovaj pisac, za života marginalizovan, ali ipak obožavan od uskog kruga vizionara (pre svega kolega) svoju punu slavu stiče posle odlaska sa one strane. Iz velike nepoznanice smrti pustio je svoje lelujave pipke kroz žanrove, inspirišući generacije stvaralaca svojim kosmičkim, egzistencijalnim hororom.

Darivao je književnosti koncept alijenacije, otuđenosti, iščašenosti čitalaca od stvarnog sveta koje se stvara kada se udubi u redove čudnih priča gospodina iz Providensa, Roud Ajlend. Koristio je sugestiju kao vrhunsko oruđe svog pripovedanja. Ciljao je na ljudsku podsvest i strahove od neizrecivog skrivenih u njoj.

Oduvek se polemiše da su njegovo, u najmanju ruku uznemirujuće, detinjstvo i porodični život uticali na čudnovatost njegovih interesovanja gurajući ga ka umetnosti čudesne blasfemije mitologije koji je stvorio.

Pročitajte: Porodična posla: Neko kopa po prošlosti porodice Parker

Grafička novela kuće Vertigo, koju na srpskom možemo da čitamo zahvaljujući Darkvudu, bavi se upravo životom H.P. Lavkrafta. Odnosno jednom njegovom verzijom koja možda odjekuje kroz ovaj strip iz nekog drugog univerzuma.  Kako bilo, legendarni režiser Džon Karpenter, pisac predgovora za ovu knjigu, odabrao da veruje da se sve baš tako zbilo.

Delo trija Rodionof – Breća – Grifen unosi u biografiju danas slavnog pisca neverovatnu, zastrašujuću pretpostavku. Šta ako je sve bilo stvarno? Šta ako Nekronomikon zaista postoji sa svim neiskazivim užasima koje je u njega uneo ludi Arapin Al Hazared? Šta ako Ktulu zaista vreba u dubinama i šta ako je Lavkraft sve to video, dotakao i osetio?

Mešavina činjenica iz Lavkraftovog života i neobuzdane mašte ovog genija daje celoj priči na realizmu (koliko god to čudno zvučalo), te se nameće pitanje – ludilo ili užas koji je došao van tkanja vremena i prostora.

Na prvi pogled stavljanje samog Lavkrafta u svet koji je stvorio na ovakav način, anulira sugestiju kao sredstvo uticanja na psihu čitaoca. Međutim, scenaristi su vešto žonglirali i uspeli da saberu Lavkraftov opus na ovakav način, ali i da ostave ton ludila, zbunjenosti i nedorečenosti netaknutim.

Svaka značajnija priča iz Lavkraftovog stvaralaštva utkana je u tapiseriju ove naracije. Zov Ktulua, Senke nad Insmutom, Snovi u veštičijoj kući, Pikmenov model… Sve su našle mesto ujedinjenju jednog od najzanimljivijih mitosa u istoriji književnosti, a kome je omiljeni medij za bekstvo iz matičnog upravo – strip.

U ovom delu nema histerije oko političkih i rasnih stavova koje je gajio Lavkraft, a koja je u ono vreme delio sa velikim brojem ljudi. Današnja nastojanja određenih krugova da otrgnu svet koji je stvorio od samog Lavkrafta i njegove ličnosti, a koja su rezultirala uklanjanjem njegovog imena sa literarne nagrade za fantastiku pre nekoliko godina,  ovde ne nalaze uporište.

Sedmi broj edicije Jezovnik naslikao je (u ovom slučaju mnogo je bolje upotrebiti ovaj termin od „nacrtao“) Enrike Breća. Čuveni sin možda još čuvenijeg oca Alberta od koga nije nasledio stil, ali da ista, neverovatna količina talenta teče venama ovih južnoamerikanaca ne dovodi se u pitanje. Nadrealan, oštar, višedimenzionalan crtež stvara snove, košmare kakvim ih je Lavkraft video (unutrašnjim ili spoljnim očima). Napetost i mučna atmosfera ludila kakva se oseća i u tim trenutcima živi prilikom čitanja originalnih priča potpuno je preneta Brećinom umetnošću u jedan od bisera Vertiga.

Pročitajte: “Doomsday clock”: Šta se dogodi kada nezaustavljiva sila naiđe na nepomerljivi objekat?

Nije ovo jedina adaptacija H.P. Lavkrafta u izdanju Darkvuda. I Breća otac je stigao na srpsko tržište sa svojim bravuroznim viđenjima priča majstora strave u osmoj knjizi Jezovnika.

Možda budući vetrovi ponovo nanesu spoj mlađeg Breće i Lavkrafta u super kvalitetnu ediciju Darkvuda, s obzirom da je nacrtao i „U planinama ludila“. A Domaćoj publici je možda poznatiji po svojim gostovanjima na Teksu i Dilanu Dogu jer na brdovitom Balkanu, Boneli nema pravog rivala čak ni u američkim gigantima.

Kao zaključak se nameće poruka da je H.P.L. nezaobilazan za ljubitelje horora, a „Lavkraft“ je svakako obavezno štivo za one duše u kojima se susreću ljubavi prema čudnom pesniku kosmičkog užasa i prema devetoj umetnosti.

Autor: N. T.