Može li nas čitanje stripova učiniti pametnijim?

Dok čitanje reči na ekranu ili stranicama papira mogu biti upečatljive, slike su te koje su u smislu dostave informacija za klasu iznad svega ostalog, kako navodi Alex Lundry, direktor istraživanja u TargetPoint-u.

,,U neurologiji se to naziva ”efekat slikovne superiornosti”. Ako se informacije predstave usmeno, verovatnoća je da ćete se setiti samo 10% 72 sata nakon izlaganja, ali ako se doda slika, verovatnoća raste na 65%. Tako da nam je vizuelno primamljivije i uverljivije od pukih slova”, ističe Lundry.

Možda je to razlog što čak i odrasle osobe radije gravitiraju ka stripu nego ka knjizi bez slika.

Stripovi već dugo u ovom smislu trpe kritike. Najglasniji je bio psihijatar Frederic Wertham (1895-1981.), koji je pre nekoliko decenija izjavio da stripovi moralno korumpiraju mlade čitaoce i odvode ih životnim putevima raspadanja i nasilja. Zamislite šta bi bilo da je doživeo da vidi video igre. Takođe je trvdio da je imao istraživanja koja podržavaju njegove tvrdnje.

Članak iz New York Times-a je ponovo vratio Wertham-a u centar pažnje pre šest godina. Asistentkinja profesora Naučne Biblioteke, Carol Tilley je pročešljala Wertham-ova istraživanja i u tom procesu je otkrila da je manipulisao, precenio, kompromitovao i izmislio dokaze. Pukotine u njegovom dugogodišnjem zidu dokaza protiv stripova koji su stekli kredibilitet na polju mentalnog zdravlja maloletnika, prerasle su u ponor. 

Pročitajte: Intervju sa Markom Stojanovićem o stripu ,,Krvavi Krst”

Tu je i studija o grafičkim romanima na univerzitetu u Oklahomi, koja počiva na ideji efekta slikovne superiornosti. Stripovi ne samo da mogu pomoći u jačanju pamćenja, već mogu biti i daleko učinkovitiji nastavni instrumenti od običnog udžbenika. 

U članku izdanja časopisa Look at OKC, opisani su detalji studije u kojoj je učestvovalo preko stotinu studenata. Od polovine je traženo da pročitaju grafički roman o važnim konceptima upravljanja i menadžmenta, dok je druga polovina morala da pročita isto, ali u formatu udžbenika. Oni koji su pročitali grafičke romane su imali više uspeha u prepoznavanju citata nego oni koji su čitali udžbenik. 

U sličnoj studiji, više od stotinu učenika je bilo zamoljeno da daju povratne informacije o grafičkom romanu koji im je dodeljen na čitanje i 80% je odgovorilo da preferiraju čitanje formata grafičkog romana pre udžbenika. 

Christina Blanch koja predaje na univerzizetu Ball State je glavna na velikom online kursu pod nazivom ,,Polovi kroz stripove”. U intervjuu za Digital Spy ona je govorila o iskustvu uvođenja stripova na svoje časove i kurseve. 

Tom prilikom je govorila o zameni ,,suvoparnih i dosadnih” udžbenika za stripove koji se dotiču relevantnih tema, u svom razredu. ,,Bilo je neverovatno. Svi učenici su bili angažovani, svi su čitali materijal, čitali su čak i udžbenike kako bi potvrdili da je sve ispravno. Počelo je mnogo više razgovora među učenicima tokom časova”, ističe Christina Blanch.

Blanch ima teoriju o tome zašto učenici dobro reaguju na stripove. Ona veruje da to ima mnogo veze sa sposonošću mozga da obrađuje određenu količinu informacija odjednom (obično do sedam stavki). ,,Kada imate nešto sa kombinacijom reči i slike, to se računa kao jedan šema, tako da obrađujete samo jednu stvar i dobijate mnogo više informacija iz nje.”

Stripovi su se nekada posmatrali kao društveno štetni, ali danas se sve više prepoznaju kao svojevrsni edukativni materijal. Dok se istraživanja konstantno dopunjuju, dosadašnji rezultati su jasni i obećavajući. Uključivanje stripova u obrazovanje može stimulisati radoznalost i poboljšati pamćenje. I bez ikakvog istraživanja se može reći da se učenici sigurno ne žale na ovakav pristup. Možda stvarno dobijaju bolje ocene zbog toga, a možda je dovoljno da veruju da je to zbog toga. Nastavni programi koji uključuju  čitanje stripova, možda je budućnost baš u tome, svakako ne zvuči nemoguće.

Prevedeno sa sajta www.hult.edu