Stojanović o stripu “Krvavi krst”: Veliki korak za mene, uz malo sreće još veći za srpske strip scenariste!

Stojanović: Francuski izdavači naše crtače mahom tetiraju kao prvoklasnu najamnu radnu snagu

Ovo je izuzetan događaj za domaću strip scenu, zbog toga što je ovaj strip predložen i objavljen kod velikog francuskog izdavača bez ijednog Francuza u stvaralačkom timu. O značaju priče o Četvrtom krstaškom ratu, saradnji sa Delkurom i važnosti za domaće autore govorio je za Strip Blog scenarista Marko Stojanović.

Kakav je osećaj biti prvi srpski strip scenarista koji objavljuje priče kod velikih francuskih izdavača? Šta možemo da očekujemo u stripu “Krvavi krst”?

Da odmah ispravim – nisam prvi. Goran Skobonja je radio Točak sa Draženom Kovačevićem za Glenat 1999. godine, početkom 21. veka Đorđe Milosavljević je uradio tri albuma sa Tiberijem Bekom Zenda, a Zoran Penveski jedan album sa Ivicom Stevanovićem za Soleil. Ja sam pre ovog uradio 7 albuma za Septieme Choc i Yill, koji su ipak manji izdavači. Dakle, prvi sam srpski scenarista u poslednjih 15 godina koji je dobio priliku kod izdavačkih giganata u Francuskoj, i trenutno jedini. Osećaj je dvojak – drago mi je zbog sebe, naravno, ali mi nije milo zbog mojih kolega odavde. No, nadam se da će se tu nešto promeniti, da neće biti onog da jedna lasta ne čini proleće – ovo je veliki korak za mene, ali bi uz malo sreće mogao biti još veći za srpske strip scenariste.

U kom smislu je strip nastrojen kritički prema Francuskoj?

Strip priča o prilično kontraverznom trenutku u istoriji – onom u kome su Venecijanci uslovili krstaše, čiji je vođa bio Francuski markiz Bonificije de Monfort, da će im dati brodove za odlazak u Svetu zemlju ako odrade za njih osvajanje Zadra i Konstantinopolja – što su ovi i uradili. To je izazvalo pad tada već, istina, klimavog bastiona istočne civilizacije, Vizantije i formiranje još klimavijeg bedema zapadne – Latinskog kranjevstva, koje je izdržalo još tričavih 50 godina pre nego što se srušilo pod naletom Otomanske imperije. Tako su Turci ušli u Evropu i nagrnuli na ove naše prostore. Ostalo je, kao što se kaže, istorija.

Zbog čega ste se odlučili da Četvrti krstaški pohod i pad Carigrada budu teme?

Zato što je to nešto što se nas odavde direktno tiče, a na Zapadu nije baš popularna i popularizovana tema. U pitanju je tematika koja dozvoljava da kroz jedan istorijski događaj ispričate priču o vezi religije i novca, o prirodi moći i njenoj aspolutnoj kvarljivosti i kvarnosti, o dubokom nerazumevanju Istoka i Zapada, i, najzad, krvi kao osnovnog platežnog sredstva i gradivnog materijala ljudske civilizacije.

Kakva je saradnja sa crtačem Draženom Kovačevićem?

Ja i Dražen smo pre svega prijatelji i istomišljenici. Imamo prilično podudarna shvatanja stripa kao medija, radne etike, ali i etike uopšte. Ceo svoj radni vek u devetoj umetnosti sam sanjao da uradim neki obimniji projekat sa crtačem Draženovog kalibra – koji je, uzgred, najveći mogući – i sad mi se san ostvaruje jednu po jednu fantastičnu tablu. Dakle, teško da može bolje od ovoga. Takođe, odlično smo sarađivali i sa Danom Janošom iz Temišvara i Desimirom Miljićem iz Banja Luke, crtačem i koloristom. Naša mala ekipa se uigravala u hodu, ali mislim da je proizvela nešto je prilično dobar reprezent kvaliteta strip autora sa prostora Balkana.

Pročitajte: Čitav stripovski Balkan pod jednom kapom

Kakva su iskustva sa francuskim izdavačima i uporedite ih sa srpskim?

Iskustva su prosto rečeno neuporediva. U Francuskom stripu je sve jasno postavljeno, zna se šta se od autora traži, ali zna se i šta mu sledi. Tu su mogućnosti za omašku, ali i za zloupotrebu, minimalne, i to je nešto što mi izuzetno prija posle jako loših iskustava koja sam mahom imao sa izdavačima na ovom prostoru. Odnos je strogo profesionalan i baziran isključivo na interesu, ali zato nema opasnosti da budete obmanuti ili oštećeni. Naravno, ništa na svetu nije savršeno, ali konačno mogu da se posvetim pisanju i da se ne plašim šta bi moj izdavač sve mogao da mi priredi, a to jeste blagoslov.

Kakav značaj ima to što je projekat predložio tim koji nema nijednog Francuza u svojim redovima i prihvaćen je?

Veliki, budući da se to prosto dešava jako, jako retko. Jednostavan primer je to što trenutno pedesetak naših crtača radi za najveće francuske strip izdavače i samo jedan scenarista. U suštini, radi se o tome da francuski izdavači naše crtače mahom tetiraju kao prvoklasnu najamnu radnu snagu. Od radne snage se ne očekuje da ima svoje ideje i priče, već da radi na vizuelizaciji onoga što mu se da. Pre 6 ili 7 godina sam na Međunarodnom salonu stripa u SKC-u sam bio moderator tribine na kojoj je govorio jedna od urednika u Delcourt-u, Gregoar Segen, i koji je na pitanje zašto iako ima puno crtača sa prostora bivše SFRJ u francusko-belgijskom stripu na tom tržištu nema ni jednog scenariste, ponudio nemušt i pomalo uvredljiv odgovor da samo francuski scenaristi znaju šta francuski čitaoci žele da pročitaju. On je samo izgovorio nešto što je na tom tržištu preovlađujuć stav. Vrlo je teško probiti tu barijeru, o čemu najbolje svedoči to što jako dugo to niko nije uradio. A šansa da se na jednom projektu visokog profila da šansa scenaristi i crtaču strancima, kojima je to prvi projekat u realističnom stripu na francuskom tržištu jednaka je šansi da dobijete na lutriji. Još je više, posle mnogih horor priča naših internacionalaca o, na primer, desetinama verzija naslovne strane, zapanjujuća činjenica da smo mi dobili potpuno odrešene ruke. Ja sam, na primer, na bazi Danovih skica i Draženovih kadrova dao predlog naslovne, koji je od strane urednika okarakterisan kao vrlo neobičan kad se radi o francusko-belgijskom stripu. Obrazložio sam zašto mislim da bi bio efektan, ergumentovao to, i on je pristao. Naslovna strana je, dakle, naš prvi predlog – a takve stvari su krajnje netipične za prvu ligu francuskog stripa što će vam reći svaki naš autor koji radi za Francuze.

Da li će se nastaviti saradnja sa Delkurom i šta možemo novo da očekujemo?

Plan je bio da serijal Krvavi krst ima dva albuma, međutim, par dana nakon objavljivanja albuma smo dobili proširenje na tri. Našem uredniku, drugom čoveku izdavačke kuće Delcourt, Tjeriju Žoru, sam u dogovoru s Draženom predložio svojevrsni prednastavak koji bi se bavio Trećim krstaškim pohodom, i čiji bi protagonisti bili prethodna generacija likova koji nose Krvavi krst. U suštini je bio zainteresovan, ali je ostala ograda da prethodno moramo da vidimo kako će prva tri albuma proći u prodaji. Držimo palčeve.

Da li postoje mogućnosti da se ovaj strip prevede i kod nas?

To pitanje su postavili mnogi sa prostora čitave bivše SFRJ, i veoma mi je drago da ne prave pitanje da li će strip izaći na srpskom, hrvatskom, bosanskom ili kom god od jezika naroda i narodnosti, jer je sve to njima domaće i pojednako prihvatljivo dok god mogu da pročitaju strip. Da, planovi postoje i jedan respektabilan domaći izdavač je već izrazio interesovanje, što me raduje. Ostaje da se vidi da li će se i kako stvar privesti kraju, ali za sada, stvar deluje obećavajuće.