100 najuticajnijih stranica američkog stripa, stranice 1-5

Danas strip medijum cveta na način na koji njegovi preci nisu mogli ni da zamisle. Veliki je broj adaptacija stripa na filmu, tv-u, pa čak i na Brodveju. Stripu je bila potrebna evolucija koja je trajala čitav jedan vek kako bi u potpunosti doživeo svoj vrhunac, a zatim mogao u potpunosti iskoristiti svoje moći. 

Američki magazin Vulture, okupio je tim profesionalaca, kritičara, novinara i istoričara, kako bi sastavili evoluciju američkog stripa u 100 stranica koje su bile najuticajnije. U pitanju su stranice koje su promenile način na koji autori pristupaju stripu. Neke od njih se ističu svojim pisanim sadržajem, neke prvim pojavljivanjima koja su bitna za dalji razvoj, narativnim inovacijama itd. Kroz narednih nekoliko nedelja Strip Blog će vam svake nedelje predstavljati po 5 odabranih stranica američkog stripa koje su bile najuticajnije na ovu sekvencijalnu umetnost. 

God’s Man (1929) Lynd Ward

Jedan od vodećih pionira modernog grafičkog pripovedanja bio je Belgijanac Frans Masereel. Nakon Prvog svetskog rata stvorio je serijal slikovitog narativa bez jedne reči scenarija. Studen umetnosti u Čikagu, Lynd Ward, otkrio je njegov rad dok je studirao u Lajpcigu, u Nemačkoj. To ga je inspirisalo da koristi najstariji štampani mediji, drvene blokove utisnute u mastilo, kako bi stvorio nešto vrlo moderno: roman u drvorezu. Ovo se smatra prvim samostalnim grafičkim narativom nekog Amerikanca. 

God’s Man je priča o umetniku koji sklapa natprirodnu nagodbu sa misterioznim strancem (na slici), za čarobnu četku koja dolazi uz užasnu cenu. Knjiga sastavljena od jedne drvorezne ilustracije na svakoj od 139 strana knjige bila je neverovatno uspešna. Lynd Ward je stvorio još pet grafičkih romana (taj izraz je bio decenijama daleko), pre nego što je karijeru preusmerio ka tome da bude ilustrator i likovni umetnik. Njegov rad bio je inspiracija mnogim umetnicima uključujući Art Spiegelman, čiji je Maus bio pod jakim uticajem Wardovog stila drvoreza. 

New Fun: The Big Comic Magazine No. 1 (1934) Pisac: Malcolm Wheeler-Nicholson; Ilustator: Lyman Anderson

Ako je Lynd Ward pionir grafičkog romana, ko je onda ismislio stripove? Kasnih 20-ih i ranih 30-ih, format stripa u novinama je povećavan kako je rasla popularnost stripovskih avantura. Eastern Color, uspešani štampači stripova shvataju da se popularnost stripa može iskoristiti za privlačenje kupaca. Dogovorili su se sa kompanijom Gulf Oil da proizvedu malu knjižicu od četiri strane stripa koja se dodeljivala na pumpama u Gulfu kao promo materijal. Ovo se pokazalo popularno i inspirisalo Eastern Color i Dell Publishing da započnu prodaju reprintovanih stripova. Nakon nekoliko pokušaja Dell se povukao iz projekta, a Eastern Colors nastavlja i pokreće svoju seriju Famous Funnies u maju 1934. 

Pročitajte: UDERZOVI VELIKANI: Na čemu smo zahvalni Uderzu?

Prateći uspeh ove serije, pisac Malcolm Wheeler-Nicholson osniva izdavačku kuću National Allied Publications i pokreće New Fun Comics No. 1 u januaru 1935. Razlika između ove dve izdavačke kuće bila je u tome što je New Fun bio potpuno originalan materijal, a ne reprintovani stripovi. Publika je videla da ovi proizvodi mogu da pruže uzbudljiv, nov sadržaj i New Fun No.1 je bio rođenje stripa. 

Action Comics No. 1 (1938) Ilustrator: Joe Shuster; Pisac: Jerry Siegel

U cilju progresivne socijalne politike, prvi superheroje je iskovan. Supermen je prvobitno zamišljen kao novinski strip. Tek nakon što su odbijeni od svakog sindikata novina, Siegel i Shuster nevoljno pristaju da National Comics (preteča DC-a) štampa njihovu ideju u svom novom serijalu Action Comics. National je u to vreme smatrao naslovnicu u kojoj Supermen razbija auto o stenu jako glupom, te nisu želeli Supermena na bilo kojoj sledećoj naslovnici. Predomislili su se kada su deca na kioscima dolazila tražeći Supermena, a ne Action Comics. To je bio početak kako žanra, tako i čitave industrije. 

Whiz Comics No. 2 (1939) Pisac i kolorista: Bill Parker; Ilustrator: C.C. Beck

Do kraja 1938. bilo je jasno da je Supermen bio veliki uspeh za National Comics. Godinu dana nakon Action Comics No.1, izdavač Fawcett Publications ulazi u igru sa superherojima uvođenjem Kapetana Marvela u Whiz Comics No.2. Namera je bila da Fawcett stvori sopstvenog Supermena, osim što je njegov tajni identitet 12-ogodišnji Bili Betson. Spoj avantura u stilu Supermena koji je u stvari mali dečak dovodi do toga da Kapetan Marvel postane najpopularniji superheroj 40-ih godina. Stripovi su se prodavali bolje nego Supermenovi. Ideja da se deci pruži lik sa kojim bi se mogli identifikovati je postala masovno uticajna. 

Detective Comics No. 33 (1939) Pisci: Bill Finger and Gardner Fox; Olovke: Bob Kane and Sheldon Moldoff

Iz National Comics su ubrzo gledali kako da prošire svoju rastuću superherojsku imperiju. Svako freelancer je znao da je National u potrazi za novim superherojima. Sa tim na umu pisac i umetnik Bob Kane, koji je već uradio neka izdanja za National ranije, kreirao svog superheroja i nazvao ga Betman. Problem koji je imao je taj da njegove ideje za lika nisu bile posebno jake, te je angažovao pisca Bill Finger-a, sa kojim je sarađivao ranije. Finger je promenio sve što se tiče karaktera osim imena Betmen i lik je debitovao u Detective Comics #27 1939. godine. 

Finger i Kane su zajedno stvorili priču o poreklu lika u Detective Comics #33. U istoriji stripa, većina superheroja nije imala nikakvu motivaciju da budu heroji osim želje da čine dobro. Sa Betmenovim poreklom, Kane i Finger su predstavili novu ideju o mladom dečaku koji je svedočio ubistvu svojih roditelja i koji je vođen željom za osvetom postao superheroj. Bila je to osnovna struktura u karakterizaciji Betmena koja se razvijala sa godinama koje su prolazile, kao i inspiracija za druge gnevne superheroje sa sličnim pričama. 

Nastavak: 100 najuticajnijih stranica američkog stripa 6-10 vas očekuje naredne nedelje.

Izvor: Vulture