Zašto je The Incredible Hulk važniji za MCU nego što mislite

The Incredible Hulk je izašao nešto više od mesec dana nakon Iron Mana 2008. godine i imao je da ispuni velika očekivanja. Za razliku od Iron Man filma, koji je bio prva live action adaptacija tog superheroja, The Incredible Hulk je imao teži zadatak jer ga je pratila senka prethodne loše adaptacije Hulk iz 2003. godine. Universal koji je posedovao prava za Hulka je planirao da napravi direktan nastavak filma iz 2003. godime, ali pošto nisu počeli sa produkcijom na vreme Marvel Studios je povukao prava na proizvodnju filmova sa ovim herojem. Marvel je pokrenuo samofinansirani reboot projekat koji je distribuirao Universal. Dogovorom je Marvel zadržao potpunu kreativnu kontrolu nad projektom i dobio priliku da ispravi greške koje su napravljene 2003. 

Reditelj Louis Letterier je prvobitno bio zainteresovan za režiranje Iron Mana, ali mu je studio ponudio Hulka. On je pristao na to i dogovoreno je da film neće biti nastavak filma iz 2003. Letterier započinje da razvija koncept bez napisanog scenarija. Zak Penn je nešto kasnije odabran za scenaristu i film se zvanično našao u preprodukciji. Penn je insistirao da film nosi atmosferu serije iz 1978. i da izbegne ponovno prikazivanje nastanka Hulka. On je imao gotova tri različita nacrta scenarija pre nego što se posvetio promovisanju drugog projekta koji je režirao, tako da glavni scenario nije imao optimalan oblik. Studio je ostavljen sa smetnjama u planu da film bude spreman za puštanje u bioskope u dogovorenom datumu u Junu mesecu 2008. Problem je bio i pronalazak glumca koji bi adekvatno mogao odigrati dualnost lika kakav je Hulk. Sasvim nekonvencijalno odabran je Ed Norton. 

Pročitajte: Captain Marvel je trebalo da se pojavi u Avengers: Age of Ultron filmu

Letterier je još tada želeo Mark Ruffalo-a. Norton je pristupio projektu iako nije bio zadovoljan scenarijom. Počeo je da insistira da se scenario preradi i sam se uključio u to. Doprineo je promenama dijaloga i lika, ali je na kraju credit za njegovu zaslugu u pravljenju scenarija odbijena od strane WGA. Uprkos njegovim konstantnim promenama scenarija, produkcija je protekla relativno glatko, te je film završen na vreme. Razlomljena struktura filma je definisana tokom procesa finalnog uređivanja. Norton i Letterier su preferirali instrospektivan i dugačak film, dok je Marvel Studios preferirao kraću i bržu akcionu verziju. Skoro tri sata filma srezano je na skoro dva sata. 

Na papiru je bilo lako videti kako Norton iznosi dualnost likova Hulk/Bruce Banner na velikom platnu. Ipak u finalnoj verziji to se ipak nije uspešno odrazilo na film. Njegova interpretacija bila je ukorenjena u pronalaženju humanosti u Banneru, umesto u Hulku. Čini se da je Norton bio zainteresovan da glumi samo Bruce Bannera, i ta interpretacija je sasvim jasna, dok je Banner kao Hulk apsolutno prazan i bezličan. 

Dok je Favreu režirao Iron Mana u klasičnom stilu za blokbastere, Letterier je koristio kinetički pristup i lično se nalazio nad kamerom kako bi bolje prikazao unutrašnju borbu u Banneru. Sam po sebi, The Incredible Hulk nije toliko loš film, i za njegov neuspeh nema krivca. Letterier i Norton su davali svoj lični doprinos na setu i u finalnom uređivanju, problem je što nisu delili istu viziju kao i Marvel Studios. Obe strane su to trebale da znaju od početka. Norton je poznat kao glumac koji voli da ostvaruje svoje kreativne vizije u svojim filmovima. Marvel Studio je izborom njega kao glavnog glumca unapred osudio film na propast. Ovo je pomoglo Marvel Studiu da nauči lekciju jednom za svagda, i da na svim ostalim projektima ograniči kreativnu kontrolu svih ostalih filmskih reditelja, scenarista i glumaca. Na duge staze, upravo ovo pokazuje zašto su MCU filmovi postali bioskopski giganti. The Incredible Hulk film je poput samog Hulka, podeljen između onoga što je trebalo da bude i između onoga što smo na kraju dobili. Možda ga jeste lako zaboraviti, ali to ne umanjuje njegov značaj u temeljima MCU franšize.