Korto Malteze – Kelti: Borba za opstanak, borba za svoj strah
Kada se sruči nesrećna okolnost na čovečanstvo, pa se carevi zaigraju rata, kako kaže ona pesma Đorđa Balaševića, borba za opstanak nije uvek borba da te promaši sablja, strela, metak ili geler.
Prikaz stripa “Korto Malteze – Kelti” Huga Prata u izdanju Darkvuda
Opstanak je mnogo više i potkrepljen je sa jednom osnovnom činjenicom – “mora se živeti”. To je zaista istina, pa čak i mlađe generacije koje ispisuju ove redove znaju, iako tada to nisu shvatali baš najbolje, da se i u ratu mora živeti, koliko god bombi padalo na glavu i kolona bila duga u begu.
Pročitajte: Zašto lišiti čoveka lepih snova, zarad stvarnosti pune jada? (VIDEO)
E sad, druga ja stvar kako se preživi rat, to je baš ono što određuje taj veoma širok i nesaglediv pojam “opstanak”. Da li se samo ljudi bore za opstanak u ratu? Naravno da ne, sve što živi i mrda mora da se izbori da sa tim mrdanjem i životom nastavi, iako znamo veoma dobro, da će životi ratnih generacija trajno biti uništeni, ipak se mora živeti. Neki to rade zbog religije, neki iz drugih razloga samo njima znanim, ali svi su praktično i dalje živi zbog jedne stare istine – putovanja u nepoznato. Za opstanak se bore i životinje, koje su nedužnje u Velikom ratu bile osnova za vuču, tegljenje teške mašinerije i ljudskih izrabljivača. Naravno, ni mitska bića se ne mogu osloboditi tog pritiska opstanka, pa moraju angažovati dobo poznatog junaka, kojeg se sve ovo naravno ne tiče da sprovede plan njihove odbrane u delo.
Rat donosi još jednu veoma važnu stvar u nasleđe, a to je strah. Ako se samo jedan čovek u celom plemenu boji, on može da sputa čitav narod i uvede ga u propast. Neko kaže da se plašimo onda kada nam je stalo do nečega, ali strah je istinski neprijatelj, a svi ostali nevoljnici su nam samo prikazi drugog straha od kojeg se branimo.
Pročitajte: Korto Malteze: Balada koja nikada ne prestaje
Da li neko može ostati hladan i ravnodušan u ovakvim okolnostima i kako onda takav neko, ako ipak postoji nastavlja život, kakav mu je on? Neretko utisak ravnodušnog nestrahovođe ostavlja Korto Malteze, ali se ipak u njemu vidi istinski strah. Kada neko čini stvari poput Korta, upada u nevolje koje ga se ne tiču i dolazi do svega što je iza njega onda je to istinski nagon za oslobađanje od straha. Znamo kakvi su junaci, oni istinski, iz književnog doba pre realizma, oni bez okova običnog čoveka mogu da žive i umru kako žele. A Korto nije takav, on mora da živi da bi ostvario ideje pravde za one do kojih mu je stalo. Da, on nije običan pirat, moreplovac koji radi različite, opasne ludorije kako bi zaradio novac. On je istinski običan čovek, koji se trudi da preživi.
U knjizi “Kelti” koju nam donosi Darkvud na ćirilici, Hugo Prat i njegova verna koloristkinja Patricija Canoti, pričaju nam priču koja opovrgava one prve reči o Kortu iz priloga i članaka, kada se ponovo vratio u naše mirne vode. Korto više nije nemi posmatrač Prvog svetskog rata, on je aktivni učesnik, koji štiti britansko ostrvo od nemačkih napadača, pomaže irsku revoluciju i daje se u potragu, šta više i pronalazi crnogorsko blago.
Istina je, sve je ovo nagon za preživljavanjem, ali i aktivno učešće u istorijskim događajima koji prate radnju od njenog postanka.
Pisca ovih redova baš nervira Korto Malteze. Izgleda da mu je čitanje baš rudarski posao. Možda da pokuša sa Marvelom kako bi mu život bio vedriji.