Hajduci – Gorske priče: Puška mu je i otac i majka (VIDEO)
“Od zla oca, od gore matere, Kojem nije žao poginuti, Koji može stići i uteći, A on svoje sve nosi uza se, Puška mu je i otac i majka, a za virnu ljubu i ne znade”, veli narodni pevač o Mijatu Tomiću iz Duvna.
Prikaz stripa “Hajduci” autora Borka Brajovića, Marka Stojanovića i Sabahudina Muranovića Murana u izdanju Forma B
Šta će drugo, mlad i snažan čovek da dela kad se na njega sruči sila carstva velikog i pritisne njegovu slobodu. Da li je sloboda zaista onakva kakvom je opisuju stari liberali, pardon, teoretičari iz čijih je mišljenja nastao liberalizam kao pravac? Oni kažu da je “sloboda jednih ograničena slobodama drugih”, a kako se stiče ta sloboda. Rođenjem, znanjem, vojevanjem? Nije ni bitno, kad se dobro zna da nijedan čovek nije istinski slobodan i nema istinsku moć da se oslobodi.
Veliko razmišljanje o slobodi dato je u uvodu stripa “Hajduci” Borka Brajovića, Marka Stojanovića i Sabahudina Muranovića Murana, objavljenog 2018. godine. Suština hajdučke filozofije slobode jeste da se ona osvaja, ali i da mora da se odbrani. Što nije tako loše mišljenje ako se radi časno i pošteno, naravno.
Strip je nastao iz građe koju je prikupio umetnik Borko Brajović, a Marko Stojanović je radio scenario. Crtač je Muran, neretko okarakterisan kao jedan od najboljih jugoslovenskih strip crtača. Muran i Brajović su sarađivali i na amaterskom filmu koju godinu ranije, i verovatno se tu rodila sama ideja da se napravi strip, s obzirom na to da likovi u stripu liče na ove u filmu produkcije Perić. Film se zove “Hajduk” i takođe govori o Mijatu Tomiću.
Moramo napomenuti da je u stripu kratku kameo scenu imao i muzičar Željko Bebek koji je takođe i dao svoje mišljenje o stripu koje je izdavač preneo na poleđini izdanja. Predgovor za strip u izdanju je radio Zlatibor Stanković, a strip je premijerno prikazan na prošlogodišnjem Striporama festivalu u Nišu.
Pročitajte: Oni su jedini spoznali put, “do pakla i nazad” (VIDEO)
Brajović je glumio u flimu crnog Arapina koji se ustremio, plaćen od Osmanlija, na Mijatovu glavu. Prijepoljci su se udružili i uz pomoć komšije, malo daljeg, napravili interesantno stripsko štivo pre svega vizuelno zanimljivo urađeno.
Crteži su jednostavni i veoma mračni, sa tamnom, sivom i dobro crnom pozadinom. Kada se priča o starim vremenima, ove boje su osnovne u oslikavanju života ljudi, tada u 17. veku, u doba Osmanskog carstva.
Ovo je značajan projekat, rađen prema narodnim pesmama o hajduku, nešto kao Lobačev hajduk Stanko koji i dalje zadivljuje svojim savremenim crtežom iako je rađen tridesetih godina prošlog veka.
Strip je izdala izdavačka kuća Forma B.
“Mijat Tomić odmeće se u hajduke, Bože mili na daru ti fala!”
