MANGA – strip fenomen iz Japana

Tradicija borilačkih veština, hrana, jezik, arhitektura, tehnologija…samo su neke od  mnogih stvari po kojima je ova zemlja prepoznatljiva. Na toj svetskoj, kulturnoj pop sceni u novije doba svoje mesto pronašao je i strip, u Japanu popularan kao manga. Manga predstavlja strip koji je nastao u Japanu, gde ga čitaju ljudi svih uzrasta. Mnogi ljudi, pre svega deca, gledajući popularne anime serije na televiziji nisu ni svesni da je većina njih zapravo prvobitno bila inspirisana mangama. Termin ”manga” japanci koriste konkretno za strip, dok se svuda u svetu, pa i kod nas, ta reč upotrebljava i odnosi isključivo na japanski strip. Ovaj strip pravac doživljava ogromnu popularnost poslednjih godina svuda u svetu, a njegovi tiraži i čitaoci mere se u milionima, pogotovo u matičnoj zemlji. Kako bi se doneo neki zaključak o ovoj japanskoj školi stripa trebalo bi je za početak uporediti sa nekim od ostalih strip-scena u svetu.

U periodu nakon Drugog svetskog rata pa sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka, što mnogi smatraju zlatnim dobom izdavanja stripova, prednjačilo je nekoliko najpopularnijih škola stripa, koje i dan-danas stoje visoko na toj lestvici. Velikani u tom svetu bili su, između ostalih, Amerikanci, koji su većinu svojih stripova bazirali na superherojima. Zatim Francuzi, čiji su stripovi uglavnom bili komičnog i avanturističkog karaktera, te italijanska produkcija koja se najviše manifestovala kroz izdavačku kuću Boneli, i koja je izrodila nekoliko veoma poznatih strip junaka, posebno na našim prostorima. Veliki proboj i ekspanzija japanskog stripa, konkretno u Evropi, dogodila se tek devedesetih godina prošlog veka. Što je imalo veliki uticaj, i promenilo je mnoge stvari, na sve evropske zemlje koje su već imale svoju ustoličenu strip tradiciju, i u kojima je već postojala jaka baza čitaoca stripova. Pod tim se, pre svih, podrazumeva i misli na već pomenutu italijansku, francusku, a i nemačku školu stripa, koje trenutno prednjače i najzastupljenije su u Evropi. Promene, koje su dovele do toga da danas u mnogim evropskim gradovima postoje specijalizovani manga šopovi. Dok u pojedinim striparnicama postoje i posebni, široki odeljci posvećeni isključivo mangama, što samo po sebi dosta govori o današnjoj popularnosti i potražnji za japanskom školom stripa. Presudan moment desio se upravo u tom nekom periodu, s kraja osamdesetih i početkom devedesetih, sa sve većim rastom popularnosti već pomenutih japanskih, anime crtaća. Koji su počeli da se prevode, pre svega, na engleski, a zatim i na ostale jezike sveta.

Reč ‘’manga’’ u sebi ima dva značenja. Sastoji se od dela ”man”, što znači čudan/čudljiv, i reči ”ga” što doslovno znači ”slike”. Što bi u slobodnom prevodu moglo da označava ”čudne slike”. Teško je utvrditi tačan datum kada je manga nastala i njena istorija je dosta kompleksna. Još u srednjem veku postojale su ilustracije koje su sadržini podsećale na današnje mange, koje su u kasnijem dobu bile pod velikim uticajem američke pop kulture, posebno nakon završetka Drugog svetskog rata.

Jedan od začetnika modernog japanskog stripa bio je Osamu Tezuka. Čovek koji je stvarao nakon Drugog svetskog rata, i čiji je rad imao izuzetno veliki uticaj na sve ostale, kasnije generacije autora. Po struci je bio lekar, ali oduvek je želeo da postane strip crtač. Što je bilo nezamislivo u to vreme u Japanu, da nekome ko je po profesiji lekar, zanimanje bude crtanje, koje se u odnosu na medicinu nije toliko cenilo. Najveći uzor Tezuki bio je Volt Dizni, iz čijih filmova je vukao veliku inspiraciju u razvijanju sopstvenog stila koji je kasnije usvojila i većina ostalih strip autora u zemlji izlazećeg sunca. Kada bismo uporedili rane crtane filmove Volta Diznija sa radom Osama Tezuke primetili bismo dosta sličnosti, posebno u načinu kreiranja likova. Sigurno ste se ponekad zapitali, zbog čega likovi iz anime-a imaju velike oči? Posebno zbog toga što dolaze iz zemlje gde se ljudi baš i ne mogu pohvaliti krupnim očima… Naime, Osamu je u svoj grafički izraz uveo facijalne ekspresije po uzoru na Diznijeve likove, od kojih su, pre svega, oči, nos i usta vidno izraženi. To je njegove likove činilo dosta upečatljivim, a ovakav stil stekao je veliku popularnost u matičnoj državi Japanu, koji su mnogi kasnije krenuli da oponašaju.

Karakterističan stil i način crtanja mangi izuzetno je popularan svuda u svetu, čime se dosta razlikuju od američkog i evropskog strip stvaralaštva. Svaki panel, kao i svaki oblačić, čita se sa desne na levu stranu, po ugledu na japansku kulturu i njihov pravopis. Crtež često može biti realan ili komičan, a likovi uglavnom imaju male noseve i sitna usta, dok se, još od pomenutog Tezuke, ustalilo crtanje krupnih očiju, posebno kod ženskih karaktera. Što se tiče oblačića i načina ubacivanja teksta u njih, dosta se razlikuju u odnosu na zapadnjački stil. Kod mangi postoji nekoliko vrsta oblačića, od kojih se neki često menjaju po ivicama, u zavisnosti od raspoloženja lika koji u tom trenutku izgovara reči. Na primer, ukoliko je neki karakter isfrustriran ili ljut njegov oblačić biće okružen izuzetno oštrim ivicama, u trenutku kada bude vikao iz besa, uz često izražene vene na licu. Zanimljivo je pomenuti i okrugao oblačić uz par manjih istog oblika koji izlaze iz njega. To bi u gotovo svim zapadnjačkim stripovima značilo da neko razmišlja, zar ne? Kod Japanaca se takav način izgovaranja teksta ne koristi u tu svrhu. Štaviše, upotrebljava se u situacijama kada neko govori tiho, odnosno šapuće, što često može da izazove konfuziju među čitaocima koji se prvi put susreću sa mangom. Kada govorimo o akcionim scenama, koje se često pojavljuju u japanskim stripovima, vidljiv je njihovih drugačiji prikaz. Ukoliko je u pitanju neka scena u kojoj neki lik trči, pozadina će u potpunosti biti zanemarena i zamenjena vidno preciznim linijama koje se kreću u jasno određenom smeru.

Mange se u najvećem broju slučajeva štampaju u crno-belom formatu, sa izuzetkom naslovnica i prvih par nekoliko stranica koje mogu biti u boji. Postoje i stripovi koji mogu biti kompletno kolorisani, ali su to dosta ređa izdanja. Mange se u Japanu objavljuju u obliku velikih manga časopisa, od kojih se svaki sastoji od nekoliko priča po 20-ak do 40-ak strana, koje se radnjom nadovezuju. Svaka epizoda nastavlja se u narednom izdanju časopisa koje se prosečno prostire na nekih 200 stranica, a taj broj u nekim slučajevima može biti i čak četiri puta veći. Uspešniji manga naslovi štampaju se u specijalne, proširene knjige – tankobon, koja sadrži sve epizode jednog serijala i spaja ih u jednu celinu. Ukoliko naiđu na pozitivan odaziv kritike i publike pojedini serijali mogu da traju i po nekoliko godina, a oni najpopularniji neretko dobiju i svoju anime verziju, čak i tokom njihovih objavljivanja.

Kada smo se već dotakli anime-a, mnogi ljudi izvan Japana o mangama prvobitno saznaju upravo kroz gledanje ovog stila crtane animacije, a tinejdzerima je to prva asocijacija kada se pomene ova zemlja. Neki od najuspešnijih, svetski poznatih naslova, jako popularni i kod nas su, između ostalih i, Zmajeva kugla, Pokemoni, Naruto, Jugio… Većina njih su prvobitno bili naslovi manga serijala. Takođe, postoji i suprotan proces, kada se od originalnih anime-a stvaraju mange, iako to nije toliko uobičajena pojava.

Tipovi i žanrovi manga stripova sastoje se od širokog dijapazona mogućih tema, koje su namenjene svim uzrastima, i prilagođavaju se njima. Pa tako, između ostalih, postoji akcija, SF, komedija, horor, romansa, misterija, sport, uz bezbroj drugih žanrova. Dok postoje i mange koje su isključivo namenjene određenoj grupi ljudi: dečacima, devojčicama, starijim ljudima, homoseksualcima, itd. U mangama se takođe, iako to Japan još uvek nije zabranio zakonom, može naći čak i dečija pornografija. Kad već pominjemo razne tipove mangi, izdvaja se jedan od bitnijih pravaca, a to je Gekiga. Ona se zasniva na nešto prirodnijem, realističnom crtežu, sa ”ozbiljnijim” temama u kojima se može naći veliki broj scena nasilja, krvi i seksa, i objavljuje se u obliku knjiga sa jednim naslovom.

Manga stripovi u Srbiji

Fenomen i popularnost mangi poslednjih par godina proširio se i na našim prostorima. Jedan od prvih izdavača u Srbiji koji je pokrenuo jednu ovakvu priču bila je domaća izdavačka kuća Darkwood 2013. godine. , dovođenjem prvih manga naslova, među kojima su svetski popularni serijali Naruto i One Piece. Da bi se kasnije nastavilo sa naslovima kao što su: Napad Titana, Ikigami, Beležnica smrti, Uzumaki, itd.  Uzumaki je horor serijal koji se prostire na svega tri broja, koji su domaći izdavači uspeli da ”izguraju” do kraja. Takođe se sva ta izdanja objavljuju po uzoru na japanske stripove, a i čitaju se sa desne na levu stranu kao što to rade i Japanci. Održavajući na taj način duh japanske kulture i kod nas.

Napotrebno je trošiti reči koliko su mange popularno štivo u Japanu, brojke govore same za sebe. Popularnost ovog stripa izuzetno brzo se širi i razvija i u zapadnom svetu, pogotovo tokom poslednje decenije, gde su mange zauzele visoko mesto u svetskoj izdavačkoj industriji. Mange čitaju milioni ljudi širom sveta, a ako vi nista među njima, pa šta čekate? Manga je široko polje koje samo čeka da bude istraženo, a ako do sada niste imali nikakav dodir sa ovim stripom, pokušajte, sigurno će se naći nešto i za vas!

Autor: Nemanja Veljković