Za pisanje tekstova o Zagoru potrebna je velika petlja, ili šta su sve „veliki“ rekli o Zagoru u moj diktafon?

Povodom 50 godina Zagora u Srbiji

Gotovo da nema onoga ko ne zna za Zagora u našoj državi. Čak, na samo spominjanje stripa i strip umetnosti, nailazimo na odgovore (i kod najneupućenijih) – „aha, Zagor misliš“, ili one koji kažu – „ma slabo ti ja to pratim, znam samo za Zagora i to“. Ovo svedočenje onih koji i nisu zaljubljenici u strip dovoljno govori o važnosti Zagora za ove prostore.

Zagora su stvorili scenarista Serđo Boneli i crtač Galieno Feri davne 1961. godine. Ma, davne, za Zagora to nije nikakav problem. Taj junak zaustavlja vreme i kad god se on pojavi, sve drugo postaje manje važno. Narodi i narodnosti u SFRJ upoznali su se sa ovim junakom sedam godina nakon njegovog stvaranja u baksuznom 13. broju „Zlatne serije“ i pričom „Nasilje u Darkvudu“. Ovaj broj za Zagora nikako nije bio baksuzan, šta više u zemljama naših naroda i narodnosti, kao što smo već rekli doživeo je veliki uspeh.

A da, tu je i Čiko, sporedni junak, pomoćnik Zagora, bez kojeg Zagor prosto ne bi postojao. On mu je oslonac i humorističan momenat u samom stripu.

Vizuelni tvorac Zagora, Galieno Feri napustio nas je 2. aprila 2016. godine, a povodom tog ja sam, radeći za jedan portal pun nade (Beogradska nedelja), razgovarao sa sadašnjim urednikom Zagora u izdavačkoj kući Serđo Boneli Editore, Morenom Buratinijem.

-Bio je majstor. U pravom smislu te reči. Čovek koji je umeo da stvara četkicom umetnost, koji je govorio kroz strip. Znao je da stvori iluziju, zagolica maštu čitalaca, uđe u njihove snove stvarajući univerzum samim otvaranjem knjige, napisao je u Ferijevom biografskom eseju njegov učenik i prijatelj Moreno Buratini, dodajući da je Galieno Feri jedan od ljudi za koje slobodno možemo reći da je izmislio strip.

Buratini je naveo da su se Feriju bezbroj puta događale nezgode, koje kao da je namerno izazivao kako bi imao građu za svog junaka. Jednom prilikom se spuštao čamcem nizvodno i brzak ga je odvukao do vodopada niz čiji je slap pao u čamcu i našao se na dnu reke. Svojom veslačkom veštinom, odgurivajući se veslom o kamenito dno korita, je uspeo da se okrene i spase. Nakon toga bi dugo pripovedao svoje doživljaje i preslikavao ih u svojim crtežima.

Zagor sa Srbima

Kada je 2015. godine objavljena epizoda Zagora „Prošlost Džimija Gitare“ u ediciji Obojeni program izdavačke kuće Veseli četvrtak, bio sam mlad student novinartsva i imao sam zadatak da napišem vest. Odlučio sam da mi ovo izdanje bude vest i tako sam napravio kraći intervju sa Branislavom Kercom koji je crtao ovu epizodu, dok je scenario potpisao Moreno Buratini.

-Ono što Moreno Buratini napiše ja lako protumačim i već odprilike znam kako će to da izgleda. Meni jako prija rad na Zagoru, nije toliko obavezujući kao što je rad za Francuze, a daleko je opušteniji nego kada radim na nekom sopstvenom stripu, naveo je Kerac govoreći o radu na Zagoru.

Tu mi se rodila odlična ideja, da pokušam da saznam (možda i da ubedim urednike i umetnike u Boneliju) da li će Zagor doći u Srbiju, u smislu da se radnja jedne od priča događa među našim narodima i narodnostima.

Zapravo, da budemo u potpunosti iskreni, dok sam čekao na red za intervju sa Branislavom Keracom, novinar pre mene je priupitao za takvu mogućnost. Moram da priznam da nisam čuo Keracov odgovor, a bio sam mlad i umišljeno kreativan novinar, pa nisam želeo da ponavljam pitanja svojih prethodnika.

Nakon što sam počeo raditi kao volonter u dnevnom listu Danas, napravljen je prvi beogradski festival stripa „Tras“ na kojem je jedan od učesnika bio i Valter Ventri, italijanski strip crtač koji je radio na Zagoru.

Na moje pitanje da li će Zagor uskoro posetiti Srbiju u nekoj od narednih epizoda, on je kratko odgovorio kako misli da je tako nešto Buratiniju, već palo na pamet.

Taj intervju je čak izašao i na naslovnu stranu novina, bio je veliki naslov „Zagor bi uskoro mogao da poseti Srbiju“. Međutim, ni to nije prošlo bez smešnih scena, kao kada je tog istog dana, ili dan kasnije, Venturi gostovao na jutarnjem programu jedne naše televizije i novinarka je prokomentarisala naslov mog teksta sa Venturijem rečima: „Čujem da se sprema povratak Zagora“, na šta joj je Venturi odgovorio da se Zagor već dugi niz godina objavljuje u Srbiji, a da smo u novinama pričali o mogućoj priči čija će se radnja razvijati u Srbiji.

Kako je vreme odmicalo, sve je više ta ideja sazrevala i ja sam postao odlučan u dovođenju ovog junaka u našu domovinu, makar novinarskim putem, pa sam bez povoda poslao pitanje uredniku Zagora Morenu Buratiniju da li će i kada Zagor doći u Srbiju?

-Zagor se priprema za putovanje u Evropu, ali to će biti prilično kratak put, predodređen za zaključivanje saga o vampirima Rakosi. On se iskrcava u London i potom ide u Transilvaniju, zemlju vampira. Na ovom putu on će proći kroz Srbiju. Odlučili smo da posvetimo neke stranice ovom području (znam koliko Balkanski čitaoci vole Zagora), ali, nažalost, to neće biti duga avantura među Srbima, istakao je Buratini.

Šta još reći na kraju svega, osim da Zagoru poželimo mnogo sreće dok bude prolazio kroz našu državu i ostale zemlje bivše Jugoslavije, u kojima ga takođe obožavaju. Nije nikome lako u Srbiji, ali verujemo u njegovu snagu i spremnost.

Treba napomenuti da je mnogo toga rečeno kroz ovaj tekst, skupljeni su i obrađeni neki od tekstova koje sam radio u svojoj kratkoj (mada sam i ja mlad), profesionalnoj, novinarskoj karijeri, ali ni to nije mnogo. O Zagoru sam retko pisao, tek kad je postojao neki veći povod i to ne zato što se plašim publike, možda svog neznanja, ili možda zato što mi Zagor nije omiljeni strip heroj i pored toga svega moram Zagoru da odam veliko priznanje i da naglasim da je za pisanje tekstova o Zagoru, potrebna velika petlja!