Hodam sad kao vampir, kroz noć – Marko Stojanović u društvu velikana strip umetnosti
Iako se na početnim stranicama stripa nalaze stihovi Džonija Keša i Nine Simon (što pogotovo privlači ljubitelje muzike “sa idejom”), ipak se kroz glavu motaju reči pesme “Hodam sad kao zombi”. Mada bi se moglo reći da hodamo sada kao vampiri, kroz noć.
Prikaz stripa “Beskrvni” scenariste Marka Stojanovića i grupe crtača
Od kada postoji Sava Savanović, dobro ste pročitali “postoji”, tamo dole u Zarožju, nije ga Glišić izmislio, pišu se priče inspirisane ovim živim mrtvacima koji opstaju negde između zagrobnog i ovog našeg života pijući krv živih. Prave se filmovi i crtaju stripovi na tu temu. Možete li se setiti izgleda Mr. Brnsa iz Simpsonova, pa on i jeste vampir. Prava slika i prilika nepokolebljivog kapitaliste koji pije krv svojih radnika. A koja je ono životinja najomraženija dobrom delu ljudi? Zmija? Ovaj reptil ima mnogo karakteristika zbog kojih ljudima nije mio za videti, ali eto on je po predanju iz Svetog pisma isterao čoveka iz Raja, a pritom vampir ima sličnu fizionomiju vilice kao i zmija.
Koliko su vampiri živi među nama govori nam i jedna televizijska emisija u kojoj je novinar istraživao priče o vampirima, pa čak i zanoćio u jednoj od vodenica. Uz svo poštovanje kolega, pa čak i das u priče ljudi izmišljene za potrebe emisije, one su toliko verno ispričane da su se scene iz njih pred očima mogle prikazati bez problema. Baš zato Sava Savanović nije izmišljen, on i dalje živi.
Poentu svih priča o vampirima prikazao je scenarista Marko Stojanović u svom stripu “Beskrvni”. Aleksej Vasiljevič “kasapin iz Moskve” pristao je na večni vampirski život pod uslovom da mu dopuste da može othraniti svoju decu. U družini “dvanaestorice” koji su služili vrhovnom vampirskom gospodaru, svaki od njih je imao svoju osobenost zbog koje je vrbovan. Svi su u nečemu bili nedostižni. Aleksej je svojom ubojitošću i efgikasnošću rešavao sve zadatke u krvi. Sve do jedne noći o kojoj on ne želi da govori, kada je ubio Hermana, vampira od čijeg ujeda je i sam postao to što jeste. Od tada se on bori protiv njih svom svojom snagom. Njih je dvanaest, kao dvanaest apostola, a možemo pretpostaviti ko je trinaesti apostol.
Stojanović je sa svojom armijom “domaćih” crtača pratio važne istorijske događaje i slao Alekseja u nesrećna doba ove planete. Drugi svetski rat, gde je raj za vampirsku rasu bio u Traćem Rajhu, jer je Hitler sklopio pakt sa gospodarem vampira. Nesrećna ’99. godina u Srbiji i slično.
Velike horde onih koji piju krv i seju smrt u svetu bili su prisutni svuda gde se narod svađao i nisu im dozvoljavali da se pomire, sve dok oni ne utole svoju žeđ. Ali su i ti vampiri ranjiva stvorenja. Njih može ubiti cepanje kore velikog mozga ili odsecanje glave, dok vukodlake može jedino usmrtiti srebrni metak usmeren ka srcu. Večna bitka i stalan sukob vukodlaka i vampire.
Teško je odrediti u današnjem svetu ko pije krv, a ko kida meso. Ko je vampir, a ko vukodlak. Teško je, jer polako postajemo pristalice jednih ili drugih, pa šta nas zadesi.
Prva dva borja “Beskrvnih” izdala je izdavačka kuća Sistem Komiks, dok je treća knjiga objavljena uz podršku Grada Leskovca i izdavačke kuće Darkvud.
Marko Stojanović scenarista je i serijala “Vekovnici” i jedan od organizatora Balkanske smotre mladih strip autora. Njegovo ime se našlo u društvu najpoznatijih imena strip umetnosti u svetu. Ono što je osobeno za ovog autora jeste da sa neverovatnim entuzijazmom uspeva da ostvarenja dovede do savršenstva, a da pritom priče, pa čak i table (unutar jednog stripa) crtaju različiti crtači. Njegovi stripovi se čitaju na tri kontinenta, u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi. Možda najveće priznanje njegovom radu jeste obavljivanje njegovog stripa u okviru antologije Shock. Stojanović se tako našao u društvu Nila Gejmena, Brajana Azareloa, Majka Kerija, Marka Gugenhajma, Pola Dženkinsa i drugih velikana strip umetnosti čija su se ostvarenja štampala u Shocku.
Šta nam drugo preostaje osim “run on, for a long time”.
Objavljeno 1. septembra 2018. godine na sajtu Nedeljnika.
