Malo mira, drveta i gvožđa
Nije potrebno mnogo govoriti da bi se shvatila jedinstvena funkcija tog malo drveta i gvožđa. Ono služi svima, samo ako se upotrebi na pravi način.
Prikaz stripa “Malo drveta i gvožđa” Kristofa Šabutea u izdanju Besne Kobile
Tada postaje priča za sebe, priča na osnovu koje se može napisati roma ili nacrtati nemi strip baš tog naziva “Malo drveta i gvožđa” Kristofa Šabutea. Šabute je postao ubrzo miljenik čitalačke publike izdavačke kuće Besna kobila, a ovaj nemi roman mu je treće izdanje za naše tržište.
Nakon nemog romana “Mobi Dik” i “Veštice/Pun mesec” objavljena je i ova knjiga koja bez mnogo reči, sa jako malo parola ispisanih na klupi i majicama prolaznika dočaravaja svakodnevicu bilo kog grada ili mesta na svetu.
Radnja nije ograničena u vremenu i prostoru, ne znamo gde se događa ali je prepoznajemo. Malo drveta i gvožđa od kojih je napravljena klupa ispod velikog drveta, oslikana crno-belom tehnikom sa mnogo detalja i pokreta. Nemi stripovi mogu mnogo više da govore od onih prepravljenih tekstom praznog hoda. Potrebno je napraviti pokrete, jasne i prirodne pokrete na papiru koje Šabute bez mnogo muke ostvaruje. Crteži se kreću lakim redosledom, jednostavno kao i crte klupe.
Događaji se smenjuju brzinom kojom živimo, ni brže ni sporije. Od urezivanja slova imena dečaka i devojčice između kojih je srce, do nečijih prvih koraka.
Na klupi se smenjuju tuge i radosti prolaznih likova. To malo drveta i gvožđa nekome je dom, nekome mesto za obeležavanje teritorije, a nekome sklonište od straha. Svako od nas ima svoju klupu kao utočište od svakodnevnog života. Mesto gde je doživeo veliku radost ili razočarenje. Mestu koje ne može da prođe, a da makar ne pogleda u njega. Tako i prolaznici, stalni muzičari koji nikako da skupe koju paru u svoje čanče menjajući instrumente sa godišnjim dobima. Klupa ostaje.
Klupa ostaje kao simbol trajanja, kao postojani bedem koji spajam mnoge ljudske sudbine, a ono što je prolazno jesu njihovi izrazi lica, njihove zabrinutosti i radosti. Klupa je most koji sve njih spaja, a most je česta tema i metafora najvećim književnim svetskim delima.
Malo drveta i govžđa je mesto za predah, pauzu i odmor. Sklonište, luka i utočište, Mesto dešavanja i susreta.
Mesto odnosi setu kada malo drveta i gvožđa zameni nova klupa modernog izgleda, a ono što ostaje upadljivo sa svih tabli jeste to da žena koja čitav roman čita knjigu na klupi, sada donese stolicu na rasklapanje, pa je stavi pored te nove klupe i nastavi da čita.
Kristof Šabute je rođen 8. februara 1967. godine. Poreklom je Alzašanin, po obrazovanju je grafičar. Radio je kao ilustrator a bavio se i reklamom. Prve stripove je počeo da objavljuje 1993. da bi veliki uspeh postigao 1998. kada mu je objavljen strip Veštice. Dve godine kasnije, stripom Pun mesec, potvrđuje da uspeh kod publike nije bio slučajnost a više nagrada koje je za njega dobio svedoče i o umetničkoj zrelosti koju je dosegao tim stripom.
Najvažniji stripovi: Veštice 1998, Nekoliko letnjih dana 1998, Zoe 1999, Pun mesec 2000, Ostrvce sreće 2001, Čistilište 2003-2009, Anri Dezire Landri 2006, Sam samcit 2008, Zver 2002, Paljenje vatre 2007, Ribari Nove Zemlje 2009, Gorke basne 2010.
Objavljeno 1. juna 2018. godine na sajtu nedeljnih novina Nedeljnik.
