Sukob ljubavi i rase u Trećem rajhu
Zašto je postala osoba koja ne postavlja pitanja, koja je skretala pogled, kao jedna od mnogih pasivnih saučesnica iz tog vremena, pitanje koje je sebi postavila Barbara Jelin, autorka grafičkog romana Irmina kada je pronašla među starim stvarima dnevinik i pisma svoje bake.
Prikaz stripa “Irmina” Barbare Jelin u izdanju izdavačkih kuća Modesti stripovi i Komiko
Vreme o kojem autorka spominje u svom pitanju i koje razrađuje tokom priče jeste doba uspona i pada Trećeg rajha. Kada se govori o toj tvorevini obično se pomisli na teror nad nevinim žrtvama, na nepravdu, na krivdu, misli se na Drugi svetrski rat, Hitlera i Gebelsa. Međutim, priča inspirisana starim dnevnikom više govori o civilima, običnim ljudima, njihovim uverenjima i razočarenjima. Pokazuje suprotnu stranu od one veličine, moći i raskoši u pričama tvoraca nacističke Nemačke.
Naravno, kako ne može u svetu da postoji nešto što nema makar dve strane, priča nas vodi i kroz drugu vrstu terora, dosta prikrivenu u kraljevskom Londonu. Prikrivenu zbog toga što istoriju pišu pobednici, pa oni tako od istorijskog triumfa naprave još veći i jači.
Mlada Nemica po imenu Irmina 1934. godine našla se u Londonu kako bi zaradila pare, a zaradila je ljubav crnca Hauarda sa Barbadosa, stipendiste na Univerzitetu u Oksfordu. Svojim mladalačkim zanosom dvoje zaljubljenih uspeli su da prebrode teške osude stranog društva. U Londonu nije lako bilo biti crnac, a pogotovo pripadnica najgoreg naroda na svetu (prema mišljenju Engleza iz stripa) čija je jedina vrlina disciplina.
Teske istorijske okolnosti primorale mnoge pa i Hauarda i Irminu da se razdvoje.
Irmina u Berlinu započinje novi posao u jednom ministarstvu, a ubrzo i sasvim novi život pod novim idealima. Nakon što se udala za mladog arhitektu i pripadnika SS odreda počinje u potpunosti da menja svoj pogleda na svet i društvo koje ga čini. Uz stalno muževljevo bodrenje i priču o velikom svetlom carstvu Irmina postaje prava nacistička žena (objašnjenje sledi) duboko uverena u viši cilj više rase. To više nije ona Irmina koja se mladom Hauardu žalila kako za nju u porodici pored braće nije bilo sredstava za školovanje, već je to neka druga Irmina za koju žena treba da bude temelj nove, zdrave nacije. Ta nit superiorne nemačke rase u Irmini se vidi i tokom njenog (za nju) prelepog boravka u Longonu, kada je jednom prikom uvredila Hauardovu drugačiju boju kože.
Žene u nacizmu bile su tretirane kao majke, stubovi kuće i nacije. Dobijale su tu veliku funkciju iz prostog razloga što je nacizam muška ideologija i sve što je od vitalnog značaja za napredak društva i države u rukama je muškaraca. Postojao je još jedan vid afirmacije žene u društvo u rajhu, one su dobijale poslove proteranih Jevreja i Jevrejki i tu vršile dužnost naciji.
Kako Treći rajh nije bio zaista onakav kakvim se predstavljao, svedoči razočarenje Irminog muža, mladog arhitekte koji se divio novim građevinama i stvaranju velikog carstva. Sav novac, ubrzo nakon početka rata sliva se u vojnu mašineriju, rušilačku, ne graditeljsku. Ljudi u rajhu su bili siromašni, neretko nisu imali osnovne potrepštine. Morali su da gase svetlo da ne troše električnu energiju, štedeli su i kada više nije moglo ništa da se ušedi, a u sve te okolnosti smestila se priča oko zaljubljenih Irmina i Hauarda. Nemice i crnca.
Potresne scene od morbidnih do ljubavnih smenjuju se velikom brzinom. U jednoj knjizi autorka je uspela da prikaže i opis ubistva jevrejskog deteta udarcem kundaka puške u glavu i kako Irmina gubi Hauarda mnogo godina kasnije na aerodromu na Barbadosu. Grafički roman “Irmina”objavio je ove godine u saradnji izdavačke kuće Modesti stripovi i Komiko.
Autorka stripa Barbara Jelin rođena je 1977. godine u Minhenu. Stripovskoj publici je poznata po stripovima “Posetilac” i “Kašnjenje”. Njena prva knjiga u Nemačkoj bila “Otrov” prema scenariju Petra Metera, istorijskim kriminalnim slučajem učinila ju je poznatom najširoj publici u Nemačkoj.
Objavljeno 27. 12. 2017. godine u dnevnom listu Danas.
