Tintin: Ogledalo diskriminatorske politike „bele“ Evrope

Devedeset godina je prošlo, a on je i dalje mladi, poletni reporter koji donosi najveće i najbolje priče koje urednici novina, u zemlji gde se zatekne, u zlatu plaćaju.

Prikaz stripa „Pustolovine Tintina“ integral 1. i 2. autora Eržea u izdanju Darkvuda

Tintin i Sneško ne stare, a i ne mogu heroji ljubitelja stripa da stare, to nije njihova poenta i kao da ne smeju da to učine.

Žorž Remi, poznatiji kao Erže stvorio je Tintina. On se prvi put pojavio u dodatku za decu časopisa „Le Petite Vingtième“ 10. januara 1929. godine. Remi je predstavnik francusko-belgijske škole stripa, a svog junaka je stavio baš u glavni grad Belgije, Brisel. Mada se nikada ne govori o njegovoj nacionalnosti, odaje se utisak da je sam reporter Tintin Belgijanac.

Prva knjiga o Tintinu se zove „Tintin u zemlji Sovjeta“ gde on biva poslat u Sovjetski Savez, preciznije u Sovjetsku Rusiju da izveštava o načinu života običnih ljudi, ali i o vladinim malverzacijama praktičke kolevke komunizma u Evropi. Ovaj prvi strip se dosta razlikuje od ostalih koji su nastajali iz Eržeovog pera, pre svega ima sve odlike novinskog stripa. Manje su jasne i precizne linije, sve i unutar crteža izgleda veoma iskrivljeno i neskladno, stvara atmosferu, baš onakvu kakvu je priča iz Sovjetskog Saveza donela.

Pročitajte: Tintin slavi 90. rođendan i dobija novi film u režiji Pitera Džeksona

Kasniji stripovi su već predstavili Tintina, onakvog kakvog svi poznajemo i kakvog su ga ljudi širom sveta zavoleli. Rumeni mladić, sa pantalonama uvučenim u štucne i cipelama. Imao je izrazito plavu kosu i uvek dobar osećaj za kamuflažu.

Dva integrala na ćiriličnom pismu nedavno je izdala izdavačka kuća Darkvud sa pričama „Pustolovine Tintina“. U prvom integralu nalaze se priče „Tintin u zemlji Sovjeta“ i „Tintin u Kongu“, a druga knjiga sadrži epizode „Tintin u Americi“, „Faraonova cigara“ i „Plavi lotos“. Izdanje Darkvuda je identično nekim stranim izdanjima na engleskom jeziku, sa identičnim koricama i rasporedom na samoj naslovnici. Masan papir i epizode (osim “Tintin u zemlji Sovjeta”) u boji, bez ijednog dodatnog redakcijskog teksta. 

Kada se uđe u suštinu lika i kada se pronikne u vreme u kojem je priča o Tintinu nastajala možemo razumeti, ali čak i to veoma teško, pojedine karakteristike stripa, ili autora. Pre svega nepobitna je rasistička crta stripa, gde se crnci predstavljaju kao majmuni bez dlaka. Njihovo lice je izduženo, sa ogromnim usnama, crne su boje (iako crna boja kože zapravo nije crna – crna) i imaju oko usta karakterističan svetliji predeo, identičan onome kod šimpanzi. Takođe, možemo primetiti domorodačke narode Severne Amerike kako su dosta tupavi i kako su predstavljeni kao veliki primitivci.

strip blog

O političkoj pozadini i predrasudama gajenim kod naroda zapadnih i severnih krajeva Evrope svedoče gotovo sve epizode objavljene u prva dva, ćirilična integrala izdavačke kuće Darkvud. Dakle, možemo poznavajući kontekst, kada je izlazio strip, kontekst bujanja rasizma, pogubnog nacionalizma i antiljudskih ideologija da razumemo zbog čega je radnja u stripovima „Pustolovine Tintina“ puna ovakvih elemenata, ali to svakako ne može da opravda autora.

Na kraju moramo se osvrnuti i na Tintina kao novinara. On ne preza od toga da uzme pravdu u svoje ruke, iako nije baš novinarski da deluje inatno i po svaku cenu hoće da nanese štetu nekome, makar to bio najveći kriminalac na svetu. Potrebno je da novinari iznesu što više mogućih strana priče, što bi prema BBC pravilu bilo, da tekst nije vest sve dok nema dve strane i jednog neutralnog stručnjaka. Drugim rečima, najmanje tri strane priče, potrebno je da sadrži jedna vest.

Ali sve je to jedna veća i duža filozofija opstanka. Tintin je pravo oličenje „bele“ evropske „kulture“ i „civilizacije“.

Ostavite strip komentar

avatar
  Subscribe  
Notify of