Originalne verzije Mikija i Mini Maus su postale javno vlasništvo, a evo šta to znači

Originalne verzije Mikija i Mini Maus iz 1928. su postale javno vlasništvo, što znači da je moguće slobodno korišćenje te verzije likova u projektima koje Dizni nije odobrio. javno javno

Korišćenje Mikija Mausa je moguće, ali ograničeno, jer se odnosi na verziju lika iz 1928. godine, onu crno-belu i s fizionomijom viđenom u kratkom animiranom filmu Steamboat Willie, a ne kasnija grafička evolucija. Čak i u tom kontekstu i dalje će postojati rizik od sudskih tužbi.

Stvoren 1928. godine, autorsko pravo Mikija Mausa prvobitno se odnosilo na zakon koji je bio na snazi u to vreme, Zakon o autorskim pravima iz 1909. godine, koji je Dizniju dao 56 godina zaštite, bez ikakvog prava na produženje. Sedamdesetih godina, samo nekoliko godina pre isteka prava, direktori Diznija su se udružili s drugim velikim brendovima, odleteli u Vašington i lobirali u Kongresu da donese novi zakon o autorskim pravima.

Rezultat: 1976. godine Kongres je promenio nacionalni zakon o autorskim pravima, u skladu sa evropskim standardima. Nova autorska prava registrovana od 1978. trajala bi do kraja života samog stvaraoca, plus produženje od 50 godina, u slučaju dela u vlasništvu pojedinaca; 75 godina od datuma objavljivanja ili 100 od datuma nastanka u slučaju radova i dela koje drže kompanije. Umesto toga, trajanje autorskih prava registrovanih nakon 1922. produženo je sa 56 na 75 godina (ona pre 1922. postala su javno vlasništvo). Rok trajanja prava na Mikija Mausa tada je otišao od 1984. do 2003. godine.

Sredinom 1990-ih, kada su autorska prava Mikija Mausa, Plutona, Šilje i Paje Patka trebala isteći, između 2003. i 2009. godine, Dizni je formirao PAC (Political Action Committee), komitet za prikupljanje sredstava, i uložio milione dolara u guranje novog zakona, koji je usvojio Dom i Senat bez javnih rasprava, debate ili najava, uprkos protivljenju pojedinih. Mora se reći da je nemoguće precizno utvrditi koliko je Diznijev uticaj uticao na politiku američkog Kapitola. Zakon postaje poznat kao Zakon o zaštiti Mikija Mausa.

Dizni još uvek poseduje 19 registrovanih zaštićenih brendova povezanih s Mikijem Mausom, a registrirani trejdmarkovi se mogu obnoviti ad libitum i to štiti lik od mnogih mogućnosti, uključujući sve nove crtane filmove ili dečje proizvode nazvane po njemu (čak i ako bi se mogao pojaviti tamo u njima) , dok bi umetnička dela ili upotreba seksualne prirode lika u teoriji bila dozvoljena.

Godine 2022. Daniel Mayeda, advokat specijalizovan za ovu temu koji sarađuje sa Pravnim fakultetom Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu, objasnio je za Guardian da će biti moguće koristiti Mikija Mausa u njegovoj originalnoj verziji (dakle, bez rukavica, oblo telo i oči bez zenica). Ljudi će moći da kreiraju vlastite priče o liku, ali ako to učinite na način da javnost može zameniti i shvatiti vašu kreaciju kao nešto iz Diznijeve produkcije, što je vrlo verovatno, onda bi Dizni u teoriji mogao reći da to predstavlja kršenje autorskih prava.

Pročitajte: Nauka i tehnologija u Marvelovom Univerzumu

Prema presedanu iz 1979. godine, registrovani trejdmark zapravo može zaštititi lik u javnom vlasništvu ako mu je pridato takozvano “sekundarno značenje”, što implicira blisku povezanost između dela i kreatora. Ako je moguće dokazati da potrošač, nakon što vidi određeni proizvod, odmah ga poveže s markom i stoga veruje da je ogranak istoga, onda važi ono što je prethodno rečeno. U našem slučaju, kao i kod reči ‘superheroj’, veza je potpuna i Dizni ne bi imao poteškoća da pokaže da, kada vide Mikija Mausa (i ko zna koliko drugih likova), ljudi prvo pomisle na njihov brend.

Presudom Vrhovnog suda iz 2003. godine odlučeno je da se trejdmarkovi ne mogu koristiti kao zamena za istekla autorska prava, ali bez obzira na razlike u dva slučaja, Diznijev uticaj mogao bi dovesti u pitanje taj presedan. Štaviše, čak i ako je neko nameravao da koristi Mikija Mausa, morali bi da ga koriste 100% onako kako se pojavljuje u animiranom filmu Steamboat Willie iz 1928. godine, a da ga ni na koji način nisu modifikovali (ne mogu mu staviti čak ni rukavice, one koje je po prvi put nosio u kratkom filmu The Opry House iz 1929. godine), jer se svaka modifikacija može pratiti do verzije lika koja je još uvek zaštićena autorskim pravom.

Nakon produženja iz 1998., Dizni više nije mogao doneti druge slične zakone o autorskim pravima i verovatno nisu ni probali jer su s uverenjem da su izgubljeni prihodi minimalni, a potencijalna šteta za njihov imidž jednako je ograničena važećim pravilima. Da ne spominjemo da se nakon 1995. godine Diznijev konglomerat dramatično proširio, nakon vrlo važnih akvizicija poput brendova ABC, ESPN, Pixar, Marvel, Lucasfilm i 20th Century Fox.

Miki i Mini, u svojim verzijama iz 1928. godine, sada su svima dostupni. Očigledno je da je sam kratki film, Steamboat Willie, takođe u javnom vlasništvu, i svako će moći organizovati projekcije, prodavati ga na fizičkim medijima (iako ga je Dizni postavio na svoje internetske kanale pre mnogo godina) ili kreirati druge komercijalne događaje vezane za to.