Zašto Alan Mur ne voli Igru Prestola i Gospodara Prstenova

Čak i najstarijim formulama je neophodno ažuriranje, a prema rečima Alana Mura, u trendu pisanja fantastike treba da se nauči par novih trikova. voli

Alan Mur, poznat po svojim osudama i kritkama modernih superherojskih priča, sada kritikuje filmsku i TV fantastiku, uključujući vodeće franšize, Igru Prestola i Gospodara Prstenova. Murovo obrazloženje je tipično i razorno perceptivno kada je u pitanju dijagnostifikovanje slabosti ovih dela.

Mur je u intervjuu za Screenrant naveo da dok je čitao Tolkinove knjige u kontrakulturi 60-ih, uvek osećao da one nisu za njega, te da Tolkin nikad nije bio autor kome se posebno divio. Vraćajući se ovim pričama godinama kasnije, kada je svojim unucima čitao knjige poput Hobita, Mur kaže da je bio zatečen „imperijalizmom, rasizmom, klasnim snobizmom i mizoginijom“ koje sadrže mnoge starije priče iz fantastike, opisujući to iskustvo kao „malo minsko polje“.

Možda je najintrigantnije tokom svoje detaljne rasprave o žanru, Murovo mišljenje o jednoj od najgledanijih serija svih vremena, HBO-ovoj Igri Prestola. Dok jasno stavlja do znanja da govori bez ikakvog animusa prema seriji, Mur ističe:

Želim da me priča iz žanra fantastike skoro podigne u drugu neurologiju. Želim nešto što zapravo menja moj pogled na stvarnost dok sam uronjen u tu knjigu, što mi omogućava razne vrste mogućnosti koje nisam razmatrao. To je ono što obično želim od fantastike… pošto sam video samo nekoliko epizoda Igre prestola, i ovo nije osuda, nisam video više od toga, ali mi se činilo da su to Sopranovi smešteni u Dorsetu iz petog veka. To je bio moj utisak; da je to bila porodična saga sa krvavim izdajama i svim ostalim, ali to je bilo u Dorsetu iz petog veka, a ne u državi Njujork ili šta već.

Pročitajte: Džek Blek kao Supermen u urnebesnom videu

Murova osećanja prema stanju fantastike izazivaju reakciju sličnu onoj koju često koristi u svojim dekonstruktivnim pristupima pričama, naime neophodnost stalnog pronalaženja novih i novih načina da se raspravlja o filozofskim pitanjima u fikciji umesto da se oslanja na ustaljene klišee ili trope svojstvene žanru. Čini se da je njegova kratka kritika Igre prestola u ovom slučaju opomena zbog neiskorišćenja mogućnosti žanra da stvori originalnije iskustvo za gledaoca, uz kritiku i Tolkinove estetike. Poređenja radi, Mur je posebno izdvojio trilogiju Vorh Brajana Ketlinga i Putovanje na Arktur Dejvida Lindzija kao primere vrste fantastike u kojoj uživa, napominjući da smatra da njihovi pristupi nisu sputani od realizma, a da nisu ni „nešto što je Tolkin pozajmio iz nordijske mitologije .” voli

Umesto da koristi iste reciklirane mitove i legende kao osnovu za priče ispričane u popularnoj kulturi, koje se oslanjaju na tradiciju i nostalgiju, Mur u svojim komentarima sugeriše da postoje bolji, intelektualno izazovniji i stilski živahniji načini konstruisanja fantastike koji još uvek mogu da pruži vrstu društvenog komentara koji dekonstruiše žanr, čiji je i sam Mur takav pionir. Još uvek voljan da kritikuje kreativnu lenjost kada je vidi, čak i u medijima najgledanijeg i najuspešnijeg profila, komentari Alana Mura o Gospodaru prstenova i Igri prestola ponovo pružaju prodoran komentar o popularnom žanru kome je možda potrebna infuzija nove ideje.

Izvor: Screenrant