Četrdeset godina misterija sa dobrim starim čika Martijem

Zbog naslova koji su se pojavili i koji su doprineli izgradnji statusa ozbiljne umetnosti u širem krugu javnosti, osamdesete godine minulog veka su bile jedna od najznačajnijih decenija za strip. Ili se to bar može reći za američki strip koji je pojavom „Mausa“, „Nadzirača“ i „Povratkom mračnog viteza“ istupio i pokazao tamošnjoj publici šta strip kao medij može. Evropljani i južnoamerikanci su u tom periodu već bili svesni potencijala priče smeštene u reč i sliku, ali se i u Bande Dessinee školi osetio udar kreativne eksplozije koju je to vreme donelo. Kolika se snaga akumulirala u stvaraocima stripova, možda i najbolje svedoče promene u italijanskim fumeti stripovima, grani devete umetnosti koja se do tada tvrdoglavo poput mazge opirala svim promenama i ostajala verna vesternu kao religiji.

Pročitajte: Zatočenik budućnosti – najbolji Bonelijev krosover?

Kao mlad, ali već iskusan autor, Alfredo Kasteli 1978. godine započinje svoju saradnju sa najvećim italijanskim strip izdavačem, Serđo Boneli Editoreom, scenarijima za Zagora i Mister Noa. U to vreme Boneli se nalazi u krizi izazvanoj zamorom materijala zasnovanog pretežno na vestern avanturama i padom prodaje koja je dovela u pitanje opstanak više od jednog serijala.

Dve godine nakon prvih napisanih epizoda Zagora, Kasteli donosi na sto Serđa Bonelija ideju za strip serijal o profesoru arheologije koji bi se uhvatio u koštac sa najvećim svetskim misterijama. Ideja je nastavila da se razvija, a onda je Đankarlu Alesandriniju poveren zadatak da stvori vizuelni identitet novog junaka i u aprilu 1982. godine kiosci u Italiji su postali bogatiji, Marti Misterija je započeo svoje druženje sa čitaocima koje pokreće radoznalost i avanturistički duh.

Marti Žak Misterija, poznat i kao Detektiv Nemogućeg, je naučnik koji se okitio diplomama nekoliko svetski poznatih univerziteta od kojih se po zvučnosti ističe doktorat na Harvardu, MIT, Sorbona. Pored uloge profesora na fakultetu on je i pisac i domaćin edukativne emisije na jednoj američkoj televiziji. I to sve u ono vreme koje ne provodi na terenu tragajući za izgubljenim civilizacijama, misterioznim artefektima i tajnim znanjima.

Kao mladić je ostao bez roditelja koji su mu ostavili u nasledstvo imetak dovoljan za lagodan život. Međutim, Marti je bio drugačiji još u ranoj mladosti, te je finansije usmerio u obrazovanje i putovanja ne zapostavljajući pri tome ni aspekat zabave. Na jednom takvom putovanju, Marti zajedno sa tadašnjim prijateljem i kolegom Sergejem Orlofom, dospeva u tajanstveni manastir na Himalajima gde upoznaju mistika Kut Humija. Susret se pokazao sudbonosnim za dva čoveka koji su postali bogatiji za po komad drevnih murčadni i koji su sudbinu vezali za dve davno nestale civilizacije – Atlantidu i Mu.

U gotovo svim podvizima, ali i svakodnevnom životu, Martiju društvo pravi Java, neandertalac koga je profesor Misterija otkrio na jednom od svojih tajanstvenih putovanja i poveo ga sa sobom u civilizaciju. Njima dvojici se često pridružuje i Martijeva, sklona napadima ljubomore, večita verenica Dijana Lombard, zrno zdravog razuma u životu Detektiva Nemogućeg.

Od likova koji takođe često stoje na Martijevoj strani treba izdvojiti policijskog inspektora Trevisa Trejvisa i Krisa Tauera, upravnika Baze Drugde koja u Boneliverzumu deluje kao američka savezna agencija za istraživanje natprirodnog i uklanjanje pretnji od raznih fenomena koje zvanična nauka teško može da objasni.

Kontrateg Bazi Drugde su Ljudi u crnom, tajanstvena organizacija koja se kroz ceo serijal suprotstavlja Martiju i koja deluje u skladu sa svim mogućim teorijama zavere. Od kultnih neprijatelja tu su još i već pomenuti Sergej Orlof (kod Dnevnika Serž Orli), Martijev kolega i bivši prijatelj koji je krenuo putem zla i ludi naučnik i mag Mister Džinks.

Kada se popularnost MM-a pokazala stabilnom, iz njega su počeli da niču spin-of serijali sa promenljivim uspehom kod čitalaca. Tako je nastao godišnjak o istorijatu Baze Drugde “Priče iz Baze drugde”, zatim “Zona X”, “Doktor Misterija”, te razni specijali i almanasi.

Kada se sagleda serijal o Martiju, može se reći da su teorije zavere glavna tema uz određenu količinu misticizma i mitologije. Međutim, Kastelijeva ideja je od samog početka bila da pristup takvim temama bude polu ozbiljan, prožet humorom i sa lakom dozom ironije, ali da pre svega pruži čitaocu zabavu i inspiriše ga da poseti biblioteku (u ono vreme kada je istraživanje bilo zabavno) i sam sazna nešto o fenomenu koji se obrađuje u nekoj od epizoda. Pregršt priča govori o stvarnim istorijskim događajima i likovima dajući im neku neverovatnu, potpuno ludu ulogu ili se govori o narodnim običajima australijskih domorodaca koji se povezuju sa vanzemaljcima, mač kralja Artura postaje tehnološko oružje civilizacije daleko naprednije od naše, um čoveka je moguće zarobiti u kompjuteru, a neandertalci imaju svoj grad u planinama Mongolije.

Marti je stvoren u vreme kada su određena magična svojstva u doživljavanju priča još uvek postojala i prožimala čitaoca i delo. Pojavom interneta i njegovom omasvljenom upotrebom, magla misterije kao da se razvejava. U današnje vreme, kada na dlanu držimo beskrajnu biblioteku, avanture detektiva nemogućeg kao da gube svoju svrhu i sa tim, složiće se veliki deo čitalaca, dolazi pad u kvalitetu. Nešto magično nestaje iz pojave DSČM-a kada iz džepa izvuče pametni telefon. Ipak, on stoji i dalje među nama kao memorabilija nekog romantičnijeg vremena, kada smo svi bili poletniji i skloniji oduševljenju i zagrljajima radoznalosti.

Autor: Nikola Tasković