“Ars Magna”: Alternativna povest od kraju Drugog svetskog rata i početku nuklearne ere…
Reč uranijum, koja označava prirodni i hemijski element, nije baš popularna su našoj zemlji, pre svega zbog događaja iz neposredne istorije vezanih za osiromašenu verziju ove rude.
Prikaz stripa “Ars Magna” autora Alkanta i Jovanovića u izdanju System Comicsa
Uranijum je okrio nemački profesor hemije Martin Hajnrih Klaprot 1789. godine izdvojivši ga iz minerala uraninita. Uranijum je hemijski element iz grupe aktinoida III B grupe, a od elemenata koji se pronalaze i pojavljuju na Zemlji ima najveći atomski broj a(92) i slabo je radioaktivan.
Pročitajte: “Plava je najtoplija boja”: Da li je važnija ljubav ili da je neko gej?
Sve ove istorijske činjenice nisu omele scenaristu Didijea Alkanta i crtača Milana Jovanovića da ispričaju svoju, istorijsku verziju pronalaženja radiaktivnog uranijuma i otkrivanja procesa njegovog obogaćenja. Strip je u originalu objavljivan u tri nastavka od 2012-2015. godine, dok ga je System Comics objavio na srpskom jeziku objavio u velikom formatu i tvrdom povezu, kao integralno izdanje sa pogovorom scenariste Alkanta 2016. godine. System Comics je objavio strip u crno-beloj tehnici, dok je u originalu u koloru.
Priča se odvija 1940-ih godina u okupiranom Briselu (Belgija) gde pokret otpora okupatori iz nacističke Nemačke dolazi u vezu sa uglednim profesorom, istoričarem koji je svojom radoznalošću, željom za istraživanjem i profesionalnim odnosom prema nauci koju je izabrao, koji ih uvodi u svet za koji i nisu sanjali da postoji.
Nemački oficiri, prema nalogu samog Hitlera, pretražuju Brisel, pun skirvenih simbola kako bi pronašli nešto što bi preokrenulo ishod rata u njihovu korist.
Kao član drevnog, srednjevekovnog udruženja, koje čuva spise “Ars Magne” (na srpskom Velikog dela) o postojanju čudesnog predmeta koji može preokrenuti tok istorije, ugledni istoričar i profesor, i protiv svoje volje kreće u potragu za onim za čim tragaju Nemci, trudeći se da do toga stignu sami. Ono što traže jeste upravo elemengt iz uvoda u tekst, a njegova moć se pokazala na samom kraju rata i to u dva navrata.
Ovu akcionu priču punu misterioznih skretnica u toku radnje, a sve u atmosferi alternativne verzije istorije uradio je dobro oproban dvojac sa serijala Džejson Brajs scenarista Didije Alkant i crtač Milan Jovanović. Alkant na rutinski način, dobro poznatom tehnikom stvaranja neizvesnosti i napetosti u radnji prošetao čitaoca kroz dugu i tubulentnu istoriju Brisela, belgijskih ulica i graditeljskih bravura kroz umetničko-simbolički dojam. Milan Jovanović je strip crtač koji je za ovakav strip morao dobro da prošeta kroz Brisel, ulazi u znamenite zgrade i prostudira svaku figuru, ugao i dekoraciju na zgradama. Toliko tačan i jasan crtež ne samo u anatomiji likova već i u izgledu veoma detaljno urađenih zgrada pokazuju koliko je samo truda uloženo u svaku tablu i koliko je razmera, promera i pregleda fotografija kroz sećanje i papirnu formu bilo potrebno da se strip dovede do izgleda kojim je prikazan publici.
Kako je tekao proces stvaranja stripa i traženja najboljih scenografija za likove i radnju, u pogovoru je opisao sam scenarista: “Sećam se da sam u jednom trenutku, pokazujući prstom na jednu terasu, rekao Milanu: ‘Ono gore, to je najbolje mesto s kojeg se može ubiti neko na Velikom trgu!’ Jedan od prolaznika me je prilično čudno pogledao.”
Priča, koliko deluje zamršeno i komplikovano, zapravo je veoma naivna i puna praznina. Scenarista se jeste trudio da stvori neku svoju viziju i viđenje događaja koji su okončali Drugi svetski rat, a započeli nuklearnu eru, ali su takve priče uvek prosečne i teško je oduševiti publiku nečim što je “nasilno” konstruisano.
Ars Magna
Ars Magna (Velika umetnost, 1545) važna je knjiga o algebri na latinskom jeziku koju je napisao Gerolamo Cardano. Prvi put je objavljena 1545. godine pod naslovom Artis Magnae, Sive de Regulis Algebraicis Liber Unus (Knjiga broj jedan o Velikoj umetnosti ili Pravila algebre).
Kako je nastala era velikih zločina najsmrtonosnijim oružjem na svetu, kako su stari ljudi sticali znanja iz hemije, matematike i moći – kako je nastalo Veliko delo..?
POGLEDAJTE I OVO:
