Zver – uzbuđenje lova na najopasniju životinju
Armstrong je 1969. zgazio na Mesec i ostavio svoje tragove u istoriji. Bredli Ist je pretrčao trista metara i otiske svojih cipela poklonio licu čoveka za koga se smatralo da je serijski ubica.
Prikaz stripa “Zver” autora Bruna Ene i Luiđija Siniskalkija
Italijanski izdavački gigant Boneli je, kako u matici tako i na prostorima bivše države južnih Slovena, najpoznatiji po svojim beskonačnim serijalima kao što su Zagor, Teks, Dilan, Marti. To su serijali koji traju decenijama i koji su prva asocijacija kada nekom neplivaču u vodama devete umetnosti pomenete strip, ali mora se priznati da su prilično ogrezli u predvidivost pa možda čak i dosadu. Novije priče nisu na nivou avantura koje su se nekada iznosile pred čitaoce i danas ih uglavnom ljudi prate iz navike nadajući se povratku kvaliteta. Sa druge strane, neki su uvek u klasičnim SBE junacima videli jeftine, šablonske priče koje svrstavaju u šund literaturu i celokupnu Boneli produkciju takvim sudom guraju u zapećak strip scene dok u prvom redu veličaju dela franko-belgijske škole, a zatim američke grafičke novele i japanske mange.
Pročitajte: “V kao Vendeta” – Manifest neostvarivih ideologija
Međutim, Boneli ima mnogo više aduta u svojoj kući od klasičnih, stereotipičnih junaka koji su postali sinonim za italijanski strip. Naročito u poslednjim godinama, uvideli su da autori koji rade za njih nose mnogo veći potencijal od stalnog ponavljanja priča o kaubojima i Indijancima te pokušaja da se imitira Sklavi i ožive neki ugašeni serijali. Edcije Le Storie je imala one shot epizode od kojih je većina na zavidnom nivou i nimalo ne zaostaje za drugim produkcijama koje su cenjenije od kiosk sveščica. Tu su i mini serijali kao što je Merkurio Loi, Siročad, K11, Dedvud Dik i drugi. Onda dolazimo i do edicije Bonelijevih grafičkih novela Romanzi a fumetti koju kod nas objavljuje Čarobna knjiga pod okiljem Riznice Boneli, a kojoj pripada i predmet ovog prikaza – Zver autora Bruna Ene i Luiđija Siniskalkija.
Priča počinje u Sakramentu 1969. godine. Dva pozornika čekaju u zasedi osumnjičenog za krađu automobila. Međutim, ispostaviće se da su Sem i Bredli naleteli na mnogo krupniju divljač (ili su tako mislili). U njihovu zasedu upada Metju Čepmen koji pruža otpor pri hapšenju, puca na policajce i pokušava da beži. I dok se Sem paralizovao zbog potencijalno bliskog susreta sa smrću, Bredli Ist se daje u poteru i posle nekoliko preskočenih taraba hvata Čepmena i pruža mu punu porciju policijske brutalnosti. Ispostavlja se da Čepmen nije tek običan lopov jer na zadnjem sedištu auta policajci pronalaze dokaze koji ga povezju sa nizom ubistava mladih devojaka koja su potresaju kalifornijsku prestonicu. Bredli Ist postaje policajac koji je priveo pravdi „Monstruma iz Sakramenta”.
Bendžamin Fuler je ambiciozni novinar koji vidi šansu za sebe u dešavanjima koja se gomilaju oko uhvaćenog psihopate. On uzima pozornika Ista pod svoje i tako obezbeđuje ekskluzivu nad pričom čoveka koji je zaslužan za mirniji san svojih sugrađana. Fuler piše knjigu o „Monstrumu iz Sakramenta“ koja postaje bestseler i donosi mu slavu velikog američkog pisca.
Prošlo je godinu dana od hvatanja ubice, ali Ist nije zadovoljan slavom koja je splasla i načinom na koji ga tretira Fuler. Grub i brzoplet po prirodi, na jednom prijemu fizički napada Fulera što će ga koštati posla i reputacije.
Deset godina kasnije, 1980. u Kvantiku stasava agent FBI ogromnog potencijala pod imenom Meri Džejn Partridž. U novoformiranom odeljenju za bihevioristiku ona brusi svoje talente, ali povremeno i slaže kartoteku. Dok je prelazila preko slučaja o „Monstrumu iz Sakramenta“ Meri Džejn razvija teoriju da nije pravi ubica uhapšen, osuđen i pogubljen. Posle razgovora sa Fulerom, koji je sada slavni pisac kriminalističkih knjiga, ona razvija teoriju da je monstrum možda upravo Ist. Pošto nema podršku šefova da ponovo otvara slučaj, mlada agentkinja kreće u nezvaničnu istragu zajedno sa Fulerom vođena svojim instinktom.
„Zver“ je klasičan triler o lovu na serijskog ubicu. U svojoj radnji nosi nekolicinu rupa i nelogičnosti koje se tiču pre svega kreiranja prevelikih slučajnosti da bi se usmeravao scenario. Takodje upotreba čoveka koji je slučajno ulovio serijskog ubicu kao zvezde i glavnog izvora materije za knjigu koja postiže ogroman uspeh je neubedljivo. Ali to je otprilike sve što ovom stripu može da se zameri.
U ovom krimiću nema super policajaca koji mogu da izvedu niz zaključaka na osnovu nečijeg nabora na košulji ili sprovode komplikovane analize na svojim futurističkim računarima. Nema preteranog mudrovanja ni analiziranja psiholoških stanja zločinaca. Scenario se fokusira na likove i kroz njih prenosi priču ne skrećući u komplikacije koje ova vrsta kriminalističke fikcije krije u sebi kao zamke.
Likova nema mnogo, čime je izbegnuta još jedna zamka, pa tako svako od njih ima mesta za razvoj koji je ovde krajne efikasno odrađen. Jako lako i sa neveliim brojem reči Ena definiše svoje junake. Daje im prošlost, motivaciju i prostor za koračanje napred.
Tako Ist započinje kao razarajuća sila u uniformi, ali kasnije saznajemo šta stoji iza njegovog besa i da njegova brutalnost krije metod u sebi. On je čovek koga muči porodična prošlost, ali i koji se konstantno oseća iskorištenim, kao da je alat. Sve to prouzrukuje da na kraju zaista i postane instrument. Pisac je uneo u Ista dobru količinu sastojaka koji čine Marvelovog Panišera, a poigrao se i sa njegovim imenom (Bradley East à B. East à Beast = Zver engl).
M.Dž. Partridž je izuzetno zanimljiv lik, naročito u vreme kada se industrija zabave na Zapadu nalazi u stanju kulturološkog rata. Ona je snažan ženski protagonista, ali koji ima svoje mane i morala je da vredno radi da bi došla prvo do statusa u kom je nalazimo 1980. godine, a zatim i do onog koji stiče u epilogu. Njena snaga dakle nije veštačka, nije isforsirana. Ona se gradila kroz odnos pun ljubavi i privrženosti sa ocem koga je rano izgubila i nadmetanju sa braćom. Tako da deluje suvišno pomenuti više od jedanput da je morala da se bori sa muškarcima za svoje mesto, a scenarista to radi u pet ili šest navrata. Ena od nje ne pravi nikakvu superjunakinju već je stavlja na ravnu nogu sa Istom i deli glavnu ulogu na oboje.
Sporedni likovi su takođe jako vešto nagovešteni sa malo reči. Svi deluju prirodno i donose odluke koje se i očekuju od njih na ostovu dotadašnje građe ličnosti.
Atmosfera sa raskršća decenija deluje uverljivo i u pozadinu je pametno ubačeno nekoliko činjenica koje se pre svega tiču početaka u izučavanju serijskih ubica od strane FBI i kovanja upravo tog termina. Spominju se i osnove psihopatologije serijskih ubica, pa kasnije nema potrebe obrazlagati razvojni put kada pravi „Monstrum“ bude ulovljen. Tada i ne dobijamo odgovore na sva pitanja. Nema nekih pompeznih govora i kritikovanja čovečanstva kroz oči poremećenog uma. Samo pametno i efikasno odrađeno rešenje.
Siniskalki sa Enom stvara jednu jako filmičnu priču koja podseća na filmove osamdesetih i ranih devedesetih. Kadriranje je odrađeno efektno i vinjete sadrže dovoljno tragova pripremljenih za čitaoca, ali ih ne guraju u prvi plan već treba promisliti i ponekad vratiti stranu. Njegov stil je prilično prljav i oštrih linija, ali ne narušava jasnost granica između ljudi i predmeta. Likove i njihove emocije crta jako prepoznatljivo, pa nije teško udubiti se u njegov crtež iako na početku nekome može da deluje kao napuštanje zone komfora.
U rezimeu treba navesti da je „Zver“ zabavan strip u smislu koji se danas lagano gubi. Nema u njemu neke preterane dubioze i smisao života i društvenog stanja se ne nalazi na njegovim stranicama. Ovo je jednostavan i osvežavajuć strip nabijen duhom eskapizma koji je tako neophodan radnim ljudima posle osam ili više sati borbe sa današnjim svetom.
Autor: Nikola Tasković
POGLEDAJTE I OVO:
