“Popaj – knjiga prva 1928-1930”: Sirovina dobrog srca u svom prvom naletu!

Prikaz stripa “Popaj – knjiga prva 1928-1930” E. K. Sigara u izdanju Komika

Iako je lik mornara Popaja nastao deceniju ranije, njegovo pojavljivanje je bilo praktično isceliteljsko za strip “Pozorište u naprstku”, kako bi u Sigarove sve duže epizode, koje su postale otegnute, mučne i manje zanimljive, uneo svežinu, akciju i novu vrstu humora, a on se pronalazio u sirovosti, koja se ogledala u samom karakteru lika. 

Pročitajte: Da li Popaj za snagu konzumira spanać ili marihuanu?

Interesantno je ono što navodi veliki poznavalac ovog stripa Bil Blekberd, da je publika tražila Popaja u stripu, nakon što ga je, posle uvođenja Sigar isključio. Publika je svojim pismima zahtevala da se on ponovo pojavi u stripu, jer im je bilo i više nego interesantno gledati kako se Popaj olako maklja i sa najvećim grdosijama na koje naleti, suprotstavlja zakonu i rešava sve jednim udarcem pesnice, a verovali ili ne, na samom startu svog pojavljivanja snagu nije dobijao tako što pojede spanać.

Sve ovo svedoči o tome da je Olivi, njenom bratu Kastoru i Olivinom vereniku Kulenu Pastrmi bio potreban jedan novi lik koji će uneti dinamiku u njihov život i avanture. Samo njegovo pojavljivanje, kada na Kastorovo pitanje da li je on mornar, odgovorio “Jesil mislijo da sam kauboj”, pokazuje odraz njegovog karaktera u potpunosti, koji se kasnije samo nadograđuje i produbljuje u svojoj sirovosti.

Naime kako bi se razumeo sam uvod Popaja u priču “Pozorišta u naprstku”, valja sve staviti u širi kontekst, te je bitno opisati šta se dešavalo u stripu, u septembru 1928. godine. 

U kuću Olivine i Kastorove porodice stigao je strip Mazalo iz Afrike i doneo veoma vrednu koku – koku Vonjku, ševrdavu koku, koju je nemoguće uhvatiti, a ova koka je bila jedina od svoje vrste koja živi u zatočeništvu. To je stricu Mazalu pošlo za rukom tako što je koku ispileo iz jajeta. Kastor, nakon što je dobije u vlasništvo, teškom mukom, saznaje, kada mu se počnu prikradati sumnjivi tipovi i nuditi ogromne pare za njen otkup, a neki su pokušali i da je otmu, da je ta koka zapravo čudesna. Kada pomazi tri pera na glavi koke Vonjke, nazvane Bernis, onaj koji je to uradio postaje srećne ruke. Priča oko ševrdave koke je dovela Kastora do ideje da ode na Ostrvo Kocke i tamo, srećom koju će mu koka dati orobi najveći kazino. 

Upravo nakon rečenice “Jesil mislijo da sam kauboj”, upoznajemo i drugu crtu Popajevog karaktera. Kada su Kastor i Kulen iznajmili brod za plovidbu do ostrva, Popaj kao iskusan mornar je procenio da je za taj brod potrebno najmanje dvanaestoro ljudi u posadi, a on je bio sam, radio je za dvanaestoricu i primao platu za jednoga. Međutim, Popaj je pokazao da je brzoplet i, iako je kasnije često pokazivao da je bistar i praktičan čovek, u svoj svojoj sirovosti, ipak je prvu noć puta ka Ostvru Kocke proveo u mestu, jer je zaboravio da digne sidro. 

Prve Popajeve avanture od 1928-1930. godine skupio je Komiko u izdanju iz 2016. godine. Izdanje je vertikalnog, A4 formata, sa kvalitetnim tvrdim koricama i papirom, ali zaobljenom, mekom riknom, što dovodi do izvitoperenja izdanja i preloma same rikne. Knjigom su obuhvaćene priče “Ševrdava koka Bernis”, “Crni duh”, “Popaj”, “Snork na moru”, “Žika Ž. Deverika”, “Dva lupeža” i “Crna školjka”. Prevod je radio Ilija Čanak i fenomenalno je lokalizovao Popajeve rečenice, izraze, usklađujući ih sa pokretima i mimikom, a sve to tako srpski zvuči da Popaja oživljava u svakoj epohi i razdoblju.

Popaj je velika sirovina, snažan je i niko ga ne može uhvatiti niti zadržati. Suprotstavlja se zakonu, svako ko uvredi njegovog kap’tana Ojla dobije po njušci što pokazuje njegovu pokornost i lojalnost onome ko ga plaća, lakoveran je jer je dao milion koji je zaradio od Ojla nekoj ženi za “lekove”, ne preza od zakona jer lomi rešetke na zatvorskoj ćeliji, udara policajca i oglušuje se o njegova naređenja, ne plaši se utvara i zaljubljive je prirode, jer čim ga žena poljubi on odmah pošandrca.

“Popaj – bez ikakvog drugog imena, a opskurne i slane prošlosti, koji je za manje od pet godina postao figura komičnog mita slavna širom sveta. Na status epskog lika koji je borbeni mornar stekao – i ubedljivu realnost Sigarove karakterizacije – ukazuje činjenica da nijednom čitaocu izgleda nije palo na um da se upita kako je Popaju preuzime. Zapravo, Sigar je tako potpuno i uspešno sažeo mnoge svoje likove čudnim imenom koja im je nadenuo – Prca, Rusvaj, Morska veštica, da čak ni uvođenje Popajevog dugo izgubljenog roditelja kao Oca Popaja i stalno pominjanje Popajevog posvojčeta kao Kiće nisu izazvali javnu zamerku da s Popajom nisu povezani nekim zajedničkim porodičnim imenom, naveo je Blekberd u svom uvodniku koji se nalazi na početku Komikovog izdanja.

Popaj možda nema prezime, prošlost ili više takta, ali je svakako ličnost koja je zaokupila celu stripsku javnost i postao legenda svoje vrste sa jako malo mozga i veoma mnogo snage u podlakticama.

BONUS VIDEO REDAKCIJE