“Maus” – Holokaust prikazan na najiskreniji mogući način

Prikaz stripa “Maus” autora Arta Špigelmana

Ono što čini Mausa jednim od najboljih stripova svih vremena je to što je ovo delo nateralo ljude koji ne vole da čitaju stripove, da čitaju stripove (ili makar ovaj). Maus je čist primer kako strip kao mediji može preneti priču bolje nego bilo koji drugi mediji.

Maus se bavi temom koja je i dan danas škakljiva – holokaustom. Nastao je na temelju ličnog izvora čija je priča preneta na stranice Mausa, autorovom ocu Vladeku Špigelmanu. Ono što izdvaja Mausa od svih drugih priča o holokaustu je to što se Špigelman ne trudi da pribegava klišeu, sentimentalnosti, niti cilju da izazove sažaljenje ili osudu.

Maus je čitanje intimnih iskustava Vladeka Špigelmana tokom Drugog svetskog rata, poput čitanja nečijeg dnevnika ili memoara. To nije priča o ratu, već priča o složenosti ljudskog identiteta i duha sa dugotrajnim uticajem straha, tuge, nagrizajućeg besa, duha sa neospornim i prirodnim nagonom da preživi. Kako u ranoj fazi Art kaže svom ocu Vladeku: ,,Želim da ispričam tvoju priču onako kako se zaista dogodila”, samim tim postavlja najbolji pristup kojim čitalac treba da pristupi ovoj priči.

Art intervjuiše svog oca i snima razgovore na diktafon, što mu omogućava da kasnije to pretoči u ilustrovano delo. Priča se konstantno seli iz sadašnjosti u prošlost i tako uobličava celinu identiteta Vladeka Špigelmana nakon onog što je preživeo do osobe kakva je postao u narativnoj sadašnjosti. Čak i sam Vladek nema za cilj da njegova sudbina izazove nečije sažaljenje, niti deluje kivno na one koji su mu nanosili zlo, već svoja iskustva iz holokausta prepričava kao anegdote.

Vladek svoju priču počinje prepričavanjem svog života pre Drugog svetskog rata i holokausta. Kao mladić u Poljskoj upoznaje Anju Zilberberg, u koju se Vladek odmah zaljubio i oženio. Par je živeo bogat i udoban život u poljskom Sosnovecu sa sinom i porodicom. Ali onda je započela nacistička invazija. Ubrzo su nacisti počeli da preseljavaju Jevreje iz Sosnoveca napred-nazad iz njihovih domova i raznih geta. Da  bi dete zaštitili od slanja u koncentracione logore, Vladek i Anja ispraćaju sina Rišija sa tetkom, ali nažalost, više ga nikad ne vide. Vladek i Anja vreme provode u bekstvu, premeštajući se sa jednog mesta na drugo u potrazi za sigurnošću. U pokušaju da pronađu trajni azil, ukrcavaju se na voz za Mađarsku, koji nažalost završava kao gestapovska zamka za hvatanje Jevreja. Par je odmah uhapšen i odveden u odvojene koncentracione logore. Vladek počinje da ulazi u detalje svog iskustva holokausta, opisujući susrete sa glađu, zlostavljanjem i strepnjom i prepričava priču sve do samog kraja rata i njegovog odlaska u Ameriku gde se na kraju nastanio sa proodicom.

Pročitajte: “Persepolis” – Crno-bela povest jedne devojke i njene voljene zemlje

Sam crtež je mnogima i danas nedokučiv. Iako Špigelman koristi sve tehnike i pravila jednog stripa, vizuelna kompozicija je složena i teško ju je analizirati. Ono što mnogi smatraju genijalnim je to što je crtao Jevreje kao miševe, naciste kao mačke, Poljake kao svinje ( što i danas izaziva kontraverze) i Amerikance kao pse.

Džef Smit, autor hvaljenog stripa Bones, je jednom prilikom komentarišući Špigelmanov crtež izjavio: ,,Ovo je u jednakoj meri bilo nečuveno, uznemirujuće, subverzivno, duhovito – a opet nekako utešno. Koristeći životinje koje govore, Špigelman omogućava čitaocima da sa taman toliko emocionalno-bezbedne distance mogu da prate priču koja se odvija tokom Holokausta.”

Smit je ovim komentarom pogodio poentu Špigelamnovog crteža. Cilj nije bio da se čitalac poveže ili poistoveti sa Vladekom, već da, jer je to nemoguće, osim za one koji su preživeli sličan pakao, već da čitalac sa Vladekom uplovi u ove događaje kao saputnik ili da posmatra njegova iskustva kroz jedan kontekstualni prozor.

Sam Špigelman je izjavio kako kada je prišao izdavačima sa ciljem da objavi prvi integralni tom Mausa (prethodno objavljivan u magazinu Raw), nije naišao na preteranu zainteresovanost niti oduševljenost izdavača. Izdavačka kuća Panteon je želela da izda Mausa i to se desilo 1986. godine. Tek tada je Špigelma shvatio koliko je to bio naporan i dug poduhvat i bio je iznenađen odjekom ove priče. Maus je nakon objavljivanja drugog toma dobio Pulicerovu nagradu za književnost 1992. godine i do danas je prvi i jedini strip sa tom nagradom. To će se ispostaviti prekretnicom koja je američku javnost, uključujući i mnoge književne kritičare, dovela do toga da strip vidi kao ozbiljnu umetničku formu.

Maus je na ovim prostorima objavljivan od strane hrvatske Fibre 2009. godine i Komika 2019. godine. Oba izdanja su B5 formata sa tvrdim koricama.