“Čovek bez talenta” – Autoportret frustracija jednog umetnika u doba kapitalizma
Koliko nas ima koji u vreme brzog tehnološkog napretka, nakon 40-satne radne nedelje osećamo da naša dotignuća znače malo, ili ništa? Koliko nas se bori sa osećajem neadekvatnosti?
Prikaz mange “Čovek bez talenta” autora Jošiharu Cugea u izdanju Besne Kobile
“Čovek bez talenta” je vatakuši-manga (roman o sebi) čijim se začetnikom može smatrati upravo Jošiharu Cuge. Ovo delo je objavljivano 1985. i 1986. godine, i poslednje je delo ovog respektabilnog mangake.
Glavni lik Sukezo Sukegava je bivši mangaka koji, uprkos svom talentu za pravljenje mangi, nalazi sebi druge bizarne poslove i načine da prehrani porodicu. On provodi vreme pored reke, gde pokušava da prodaje kamenje prolaznicima, kamenje koje je na obalama reke. Obzirom da kamenje nikoga ne zanima, Sukegava ne donosi nikakav novac u kuću. Njegova frustrirana supruga, koja je prisiljena da po cele bogovetne dane hoda deleći letke i tako novčano doprinosi, veruje da je jedina stvar u kojoj je Sukegava dobar pravljenje mangi, stoga ne može da razume njegovo odbijanje da se vrati svom pozivu. Iako je to jedini način na koji bi mogao da prehranjuje proodicu, Sukegava stalno ima izgovore da se time više ne bavi, naglašavajući kako u tome više nema ničeg umetničkog, kako je industrija zahtevna, i nema više para u tome, za razliku od vremena kad se on time bavio.
Sukegava je prikazan kao nepomičan, tvrdoglav i pomalo ohol tip, ali on je izabrao da bude takav, beskoristan. On će sve uraditi za novac, prenositi ljude preko reke na leđima, popravljati i preprodavati foto-aparate koje otkupi iz antikvarnice, samo neće stvarati mange, za koje je dobio mnoga kritička priznanja.
Cela priča je cinična na mnogo načina. Sukegavine potrage ga upoznaju sa mnogim sumnjivim likovima, alkoholičarima, skitnicama i propalitetima kakav i sam teži da bude. Takvi susreti dovode do toga da mu napamet padaju besmislene ideje i šeme o brzom bogaćenju, sa što manje uloženog kapitala, koje se na kraju završe tako što on izgubi lično dostojanstvo. On uporno propada u očima svoje porodice, nesposoban da im obezbedi iole pristojan život.
Pročitajte: La Bete Noire – “Ako iko napiše roman o meni, volio bih da počne svršetkom”
“Čovek bez talenta” je priča o gubitniku koji samo želi da pobegne od svega. Iako nije ni prva ni poslednja priča o luzerima, ova priča odzvanja na dubljem nivou koja hvata neodljivu atmosferu stvarnosti. Cuge je iskren i nemilosrdan u autoportretu sopstvene frustracije, dok nam skreće pažnju kako kreativan život u moderno doba nosi zamke, te kako potreba za novcem u modernom kapitalizmu dovodi do samoprezira i nesposobnosti.
Cugeove linije u crtežu su meke, čiste i jednostavne. Pozadina sadrži visok nivo detalja, dok je glavni junak poprilično odbojan. Sa brkovima i pilećim nogama, jednostavnog lica, Sukegava namerno izgleda kao jadnik. Njegova supruga ne može da ga gleda, te je upravo zato u prvoj polovini knjige njeno lice okrenuto od čitaoca ili prekriveno rukama.
Cuge nakon ove mange više nije nacrtao/napisao nijednu. Uprkos tome, “Čovek bez talenta” je priča koja dolazi od strane izuzetno talentovanog čoveka, koja ostavlja malo rasprave o tome koliko je Cuge vešt pripovedač. U pitanju je gola, iskrena priča puna patetike i poezije, prošarana ironijom i sopstvenim frustracijama autora. Istraživanje uma jedne izgubljene duše poput Sukegave udariće čitaoce tamo gde najmanje očekuju i učiniti da preispitaju lične strasti i mesto u životu.
Izdavačka kuća Besna Kobila je ovu mangu objavila 2019. godine i dala joj jako lep i kvalitetan tretman. “Čovek bez talenta” na srpskom jeziku nam dolazi u B5 formatu, sa 228 stranica i sa izuzetno kvalitetnim tvrdim koricama.
BONUS VIDEO REDAKCIJE STRIP BLOG:
