„Dan Porodice“ – Opsednutost Bitlsima u Dilanu Dogu

Prikaz stripa „Dilan Dog – Dan Porodice“, 157. broj u izdanju Veselog Četvrtka i 366. broj u Italiji, scenariste Rikarda Sekija i crtača Valeria Pičonija i Mauricia Di Vinčenca

Kavenago je izneo još jednu sjajnu naslovnicu za epizodu „Dan Porodice“, ovaj put urađenu slično omotu albuma Bitlsa Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band, albuma koji je od svih albuma Bitlsa najreprezentativniji i najviše vizionarski. Tako se Kavenago pobrinuo da odmah uđemo u pravo raspoloženje pred čitanje ovog broja. Naslovnica je živopisna i samo ona će čitaocima oduzeti dosta vremena ako žele da uhvate sve detalje.

Epizodu je napisao Rikardo Seki, sin Max Bunkera (Lučano Seki),  čuvenog koautora Alan Forda. Valerio Pičoni je kao crtač publici poznat po svom radu na Juliji, dok drugog crtača, starog vuka Di Vinčenca nema potrebe posebno predstavljati. 

Ovaj krajnje neobičan kreativni tim na scenu vraća lika kojeg čitaoci DD-a izuzetno vole, Mariju Trelkovski. Za one koji ne znaju,  ona je medijum koji priziva duhove, a u ovoj epizodi će ona biti ta koja će unajmiti Dilana. Naime, duh jedne devojke stalno prekida sve njene seanse i rituale. 

Prethodna epizoda: „Hronodrama“ – Dilan Dog iz drugačijeg univerzuma

I u epizodi „Dan Porodice“ ćemo imati nekoliko narativnih tokova, što je kako se čini postao trend koji prati sve veći broj epizoda. Svaki od narativnih tokova ima svoj ”ritam”. Istražujući nemirni duh devojke koji toliko ometa g-đu Trelkovski, Dilan će završiti u malom gradiću Rojstonu. Mirni provincijski grad biva uznemiren zbog krađe leševa sa groblja, a to čini četvoročlana grupa hipika koji su obučeni kao Bitlsi 60-ih. Ova grupica hipika biva inspirisana delima Čarsla Mensona, još jednog morbidnog poštovaoca Bitlsa koji je tokom 60-ih bio podstrekač brutalnih brutalnih ubistava u Americi. 

Prvi narativni tok protiče sporo, sa nultom akcijom i pod velom misterije, dok drugi u kome Dilan istražuje biva krešendo ove epizode. Seki tka sasvim konzistentnu i logičnu priču, pokazujući neverovatno samopouzdanje i razumevanje Dilana i sporednih likova ovog serijala. 

Završetak ove epizode, tačnije kratko objašnjenje svega na zadnjih nekoliko stranica, čini se užurbano i otkriva veoma malo toga. To objašnjenje jeste dovoljno da poveže sve narative, ali gorčina u ustima ostaje. 

Crtež je takođe podeljen u dva stila, što je takođe bio slučaj sa skorašnjim DD epizodama. Prošlost i sadašnjost predstavljeni su na dva načina. Prošlost je predstavljena zaobljenim uglovima i mekim linijama, neke panorame su gotovo filmske, dok je sadašnjost oštra i konkretna i taj Pičonijev stil odgovara senzibilitetu Sekija kao pisca. U svojoj tehnici Pičoni se oslanja na klasični stil crtanja sličan starim DD epizodama. 

Cela epizoda „Dan Porodice“ obiluje citatima i referencama iz književnosti, filma i pop kulture. Na kraju će čitaoci neizbežno imati potrebu da ponovo ili,  po prvi put,  preslušaju album Bitlsa Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band, što čini ovu epizodu dovoljno uspešnom.