Sećanje na Stripoteku: Farba ruke kao i pre!
Prekršiću novinarsko pravilo i tako na sebe navući gnev svojih novinara, kojima mozak probih sa njim, ali ovaj tekst moram da pišem u prvom licu.
Ovaj tekst predstavlja izliv emocija, jedno sećanje na klinačke dane kada sam počeo kupovati Stripoteku. Ovde neće biti reči o Panorami, o Stripoteka Panorami, o prvim urednicima, velikim striparima koji su radili za Stripoteku, crtali, pisali za nju, uređivali je. Ovo će biti jedno lagano sećanje i upoređivanje nekih sitnica.
Prvu stripoteku sam kupio 2005. godine u vreme kada ju je uređivao Marketprint. E sad tu postoji jedan problem, ne mogu da se setim da li je to bio broj 1008. ili 1007. Razlog je prost, sa jednog broja Stripoteke, a pošto je nisam redovno kupovao, fali naslovna stranica, vreme ju je negde odnelo, pa ne mogu sa sigurnošću da kažem koji je broj u pitanju.
Glavni urednik je bio Slavko Draginčić, a urednik Sibin Slavković. Pored njih je u redakciji radio još i Zlatko Milenković, a naslovnice priređivao Bane Kerac (i eto, a ja reče da neću pričati o zaposlenima u Stripoteci).
Pročitajte: Milan Jovanović: Stripoteka je ogledalo nas i našeg duha!
Au čoveče, tu je još i reklama za legendarnu striparnicu Alan Ford na Novom Beogradu. Reklame za druge stripove kuće koja je uređivala Stripoteku, ali i tekstovi, recimo o manga stripovima. Širila se istočnjačka kultura stripova, a ne zaboravimo da je Marketprint izdao i kultnu mangu, i to do kraja, “Akira” Katsuhira Otoma.
Otvoriš jedan broj, a ono Torpedo i to ona zajebancija sa kratkokosom ribom, čekovima i bankom iz koje mučeni Torpedo nije podigao pare, jer nikada nije koristio ček. Pa kad je mislio da je zeznuo tu snašu dajući joj ček i video kako oni odlaze sa parama, kukavni Raskal dobije batine naravno, ostane bez zuba. Uvek sam se pitao koliko Raskal ima zuba u glavi i kako je moguće da mu Torpedo uvek izbije bar jedan zub, a ovaj ih ima još za izbijanje. Pa onda Torpedova mladost, one muke sa ženama i pacovima.
Samo prevrneš stranicu dođe Bernard Prins. Ali da ne spominjemo stripove poput “Otpadnika” ili “Irska melodija”, delovali su prilično osvežavajuće.
A znate li da su se tih godina u Stripoteci mogli naći i Nik Rajder i Teks. Kakve su to genijalne epizode bile, štampane roto štampom, na tankom papiru, a koliko je farbala ruke ljudi moji, pa to je nešto.
E farba i ova danas. Ništa se nije promenilo, samo su junaci drugačiji, “Valerijan”, “Long Džon Silver”, “Korto Malteze”. Nekada su unutrašnjost naslovne stranice Stripoteke, tih dvehiljaditih popunjavale reklame, kratki tekstovi, Hogar i Titef. Danas je to Šiška Slepimiška i Nesavladivi. Darkwood je fino držao ovaj časopis, za koji sam čuo da je drugi najstariji, živi u Evropi ili možda svetu, ne mogu da tvrdim ni jedno ni drugo. Držao je dobro sve dok nisu upali u probleme. Poslednje je izdat broj u kojem se nastavlja strip “Kartago”, ja sam ga kupio u junu, a on je objavljen krajem maja (1174. broj). Do danas, evo već avgust nisam naišao na novu Stripoteku na kioscima na kojima sam je ranije kupovao, kod Opštine Novi Beograd ili kod starog Merkatora. Na Darkwoodovom sajtu nema ništa, ali nema ni na Fejsbuk stranici. Ne znam šta da kažem.
Ne bih voleo da Stripoteka postane i ostane uspomena…
Autor: Glavni i odgovorni urednik Strip Bloga Miloš Simić
Drago mi je citati da citas stripoteku i imas dobro misljenje o njoj, pa cak i prljajuci prste. Voleo bih da neko stariji sa ovog sajta kaze nesto o stripoteci, koju sam ja prvi put citao, isto tako prljajuci prste i citam kad god je nadjem, jos davne sedamdesetosme-devete. Kolio se secam, zaista ima neki rekord, jos dok je izdavao novosadski Forum.
Ja sam počeo čitati Stripoteku negdje 80-tih godina i ostao sam joj vjeran do prije par godina kada sam dobio prvo dijete. Tada je bukvalno preko noći u mom stanu (ali i u džepu) nestalo prostora za stripove. Imala je ona svoje uspone i padove, stripove koji su mi više ili manje legli, ali sam za to vrijeme uživanja u A4 formatu roto papira lagano krenuo unazad sa skupljanjem i prikupio komplet od tih negdje nešto više od 1100 brojeva (u stvari, sad sam provjerio, prvih 1108 brojeva). A onda i komplet Panorame. I taj dio moje kolekcije je moj ponos kome se često vraćam i uvijek izvučem nasumično po neki broj koji nisam ranije čitao i uživam. A među tih negdje oko 1000 brojeva (Stripoteka je određeno vrijeme zbog čudne politike izdavača izlazila kao dvobroj) ima još jakooooo puno brojeva koje nisam pročitao… Iskreno se nadam da će se uskoro Darkwood oporaviti i nastaviti sa novim brojevima, a ja da ću popuniti rupu od 1109 broja pa nadalje…
Izgleda da se ugasila bez bilo kakve informacije i najave. Velika šteta.