Kada običan čovek ustane protiv izrabljivačke kapitalističke mašinerije
Kada se govori o Kenu Parkeru uvek je potrebno naglasiti da on nije vestern strip.
O njemu je svašta moguće reći, postoje različita mišljenja o karakteru samog stripa “Ken Parker” ali ono u čemu su mnogi saglasni jeste da on nije vester. Oni tvrđi u svojim nastojanjima da ga tako okarakterišu ipak na kraju kažu da on nije vestern, već ga ocenjuju kao: “nije klasičan vestern”.
Jedna od osnovnih Kenovih crta ličnosti, duboko ukorenjena u njegovo biće jeste “borac za prava radnika, potlačenih, izrabljenih i sirotinje”, odnosno čovek zadojen levičarskim idejama. Zaista nije ni važno kako je Ken stekao socijalistička znanja, ali ono što se ne može izbeći u priči o ovoj njegovoj osobini jeste njegov život, ono što je on od malena.
Kada govorimo o Kenu kao borcu za porava radnika, potlačeih i sirotinje, tada govorimo o priči iz ovog serijala “Lov na moru” (koja kod nas dolazi u integralnoj knjizi “Ken Parker 5” izdavačke kuće Darkvud), scenariste Đankarla Bernardija i crtača Đankarla Alesandrinija. Ovo je priča o lovcima na kitove, ljudima na margini društvenih zbivanja i radnicima jedne od najgorih profesija tog doba. Mornari su u 19. veku odlazili na brodove, ali su se neretko na njima nalazli na silu i to ne prisiljeni okolnositma, već fizičkom prisilom, otimani i dovođeni na prevaru.
Pročitajte: Ken Parker ipak nije vestern
Kakav je izrabljivački sistem vođen na takvim brodovima kitolovaca svedoči jedan od prvih razgovora Kena Parkera sa članovima posade “Nove Engleske”. Na bordu se ništa ne plaća, ali sve što se s njega uzme biće skinuto sa nadnice i to je zapravo poenta, cela filozofija rada na kitolovcu. Nakon puta ostane veoma malo novca, kada se sve odbije da su radnici prisiljeni da se ponovo ukrcaju na brod.
Danima i mesecima putuju, ostaju i preko godinu dana na moru. Kitova mast je ono što ih najviše zanima. Kada se ulovi nekoliko kitova onda se radi neprestano po nekolko dana. Radnicima na ovakvom mestu, brod je bio jedino utočište od umiranja od gladi, iako su na njemu bili gladni, umorni i uvek neispavani. Mogi se nikada ne vrate zapljusnuti valovima otvorenih mora postaju hrana za ribe.
-Nisam znao da se mornari još uvek tretiraju kao robovi?
-Postoji zakon iz 1850. godine koji zabranjuje upotrebu biča na brodovim, ali je na kitolovcu kapetan apsolutni gospodar.
Ken se ovde obreo u situaciji potpunog robovlasničkog i najprizemnijeg izrabljivačkog kapitalizma, koji je došao do te faze nesnosnosti da ljudi koji rade jedan posao uopšte ne znaju za bolje i u njihovoj percepciji stvarnosti ne postoji ono što bi ih zadovoljilo.
Što bi Moj, eskim na kitolovcu “Nova Engleska”, objasnio kako njegov narod živi u plemenu, svi su jednaki, svi idu u lovi jedu isto. Zar nije bolje biti u plemenu, onom, što bi divljaci koji sebe zovu civilizovanima, nazvali pretcivilizacija?
U plemenu bi se bar znalo da niko nema veća prava drugih, da su svi slobodni i da su svi zajedno siti i svi zajedno gladni.
Ova priča donosi jasne stavove autora o potlačenosti ljudi i stalnoj potrebi govora na tu temu koju preslikavaju na Sjedinjene Američke Države u devetnaestom veku.
Ken je ovde postao istinski borac, posmatrač i dopisnik jasnog života potlačenih i izrabljenih, postao je svedočanstvo nebrige i uništavanja čoveka od strane tehnološkog napretka, kapitala, društvenog i ekonomskog razvoja, od strane civilizacije.
