Sudija sa ožiljkom od vešala
U zemlji punog liberalizma, gde svako može nesmetano da nosi oružje potreban je bio zakon. Kada u Teksasu upadnu lopovi u banku sa nadom da će izvesti oružanu pljačku, nekoliko klijenata umesto da legnu na pod, slušaju pljačkaše i paralisani od straha ostanu nepomični, oni izvade svoje revolvere i najure protuve.
Legenda divljeg zapada, sudija Roj Bin
Nedavno pokrenut novi talas Zlatne serije, ovog puta u režiji izdavačke kuće Veseli četvrtak podsetio je čitaoce (a mnoge i po prvi put upoznao) na legendu Divljeg zapada, Roja Bina. U epizodi “Bes Apača” samostalno se pojavljuje legendarni sudija “Zakon zapadno od Pekosa” boreći se sa pobesnelim plemenom Apača. Roj Bin je stojički i hrabro organizovao odbranu gradića, iznemoglih vojnika i spašavanje njihovog zapovednika.
Kada se Roj Bin kao najmlađi (rođen 1825.) u svojoj porodici izmorio od putovanja, silnih bojeva i ratova odlučio je da se nastani na zemlji gde su dolazili radnici, gde se gradila pruga, tamo gde se radilo i izgrađivalo. Taj bivši konfederalni vojnik napravio je salun u kojem je prodavao hladno pivo i viski i uvidevši da nigde u Teksasu zapadno od reke Pekos nema pravde odlučio je da napravi svoju knjigu zakona i po njoj da sudi za prestupe. U okolnostima takvog bezakonja prostor je vapio za poštenim sudijom i deliocem pravde. Iako ga filmovi kao što je onaj iz 1972. godine Džona Hjustona “Sudija za vešanje”, baš tako i predstavljaju, Bin i nije bio toliko surov. Za vreme pravosudne karijere svega dvojicu džentlmena je osudio na kaznu smrti vešanjem, ali je jedan pobegao pre izvršenja kazne. Mada, sudija nije bio cvećka u svom ranijem životu što se može videti u scenama kada gostuje kod Teks Vilera i krije ožiljak od konopca na vratu imaramo. Ili kod Taličnog Toma gde sama priča počinje njegovim vešanjem gde on nakon pucanja konopca kaže “Sreća pa su me obesili na konopac koji sam im ja prodao!”
U epizodi objavljenoj u 3. i 4. broju nove Zlatne serije sudija Roj Bin je predstavljen dosta drugačije nego kod Taličnog Toma ili Teks Vilera. Crtač Serđo Tarkvinio predstavio ga je kao gospodina srednjih godina sa spojenim zulufima i brkovima, frakom i prslukom, ni nalik na onog Roja Bina kakav je zaista bio. U stripu se na uvodnu priču oslikava i slika Binovog Saluna iz 1900. godine dok je tokom suđenja sedeo za stolom na buretu. Tako je i u ovom ostvarenju, samo što je sudiji izmenjen lik.
Moris je dao svom Taličnom Tomu zadatak da odvede stoku preko zemlje bezakonja bez ijednog grla gubitka. Međutim i Tom se našao na Binovom sudu. Najbolje vizuelno predstavljen sudija u stripu Taličnog Toma “Sudija Roj Bin” opakog i prekog pogleda. Čovek bez morala i skrupula dovodi Toma na sudi i tu počinje zaplet. Izvitoperena i iskrivljena radnja ove priče, ironičnog opusa predstavlja realnu sliku zapada tog doba. Roj Bin se puškom, kartama i lukavošću bori protiv Bada Tiketa koji mu je želeo preoteti posao i postati “novi zakon zapadno od Pekosa”.
Teks Viler nailazi na veoma korumpiranog sudiju Roja Bina, dosta dobro predstavljenog, ali ne baš onakvog kakav je bio. Roj Bin je pijanica koji se svega plaši. Donosi odluke na osnovu revolvera koji mu prete, a ne na osnovu svoje knjige zakona. Ne zadržava se dugo kod Teksa, samo onoliko koliko mu je trebalo da osudi Karsona za krađu konja. Priča o njemu se proteže u stripovima stare Zlatne serije “Zakon Roja Bina”, “Afera Spenser” i “Zakon kolta”.
Roj Bin je kod Teksa sam bez pomoćnika, dok je kod Tarkvinija i scenariste Gvida Nolite sa svojim pomoćnikom debelim Semom i rođakom, a kod Taličnog Toma se nalazi u društvu medveda. Sem može da bude i figura jedno od njegove braće sa kojim je jedno vreme živeo u Meksiku i borio se u američko-meksičkim bitkama.
Danas je njegov salun restauriran i čuva se u sećanje na sudiju koji je uveo zakon u zemlji gde policija ne mora da dolazi kada je pljačka banke u toku, već sami građani čiste i rešavaju stvar. Sudija je umro 16. marta 1903. godine u svojoj postelji. Roj Bin je preživeo vešala i doživeo da mu jedan od dva osuđenika na vešanje, poput njega pobegne.