Kainovo iskupljenje u borbi za smrt

Prikaz stripa Džejsona Arona i r.m. Guere “Prokleti – Pre poplave” u izdanju Sistem komiksa

Tako su nastajale religijske sekte, pretvarale se u denominacije, spaljivani su i ubijani ljudi. Svi koji su mislili drugačije su bili smaknuti na ovaj ili onaj način, čak i kada nisu pozivali na ubistva, mržnju, netrpeljivost, istrebljenje, čak i kada su racionalno promišljali religiju “bavili su se veštičarenjem”. U ime religije počinjeni su mnogi zločini jer su se verski poglavari borili za prevlast. Šta je onda sve ovo rečeno ako ne dokaz da mi nismo božiji naslednici nego da smo običan “Kainov soj”.

“Prokleti – Pre poplave”, još jedno ostvarenje scenariste Džejsona Arona i Rajka Miloševića Gere na našim prostorima u izdanju Sistem komiksa, donosi nam priču smeštenu u period pre potopa. Radnja se razvija u vreme izgradnje Nojeve barke gde izmučeni Kain, čovek koji je izmislio ubistvo, luta po svetu tražeći nekoga neljudskog roda da mu skrati muke i ubije ga. Kain traži nekoga ko će da mu skine božju kletvu na večan život, večne muke. Zašto ako ga bog daje, zašto je onda život muka? Ovo pitanje se otvara na mnogim mestima pa i u ovom Aronovom i Gerinom ostvarenju.

Priča je dinamična, bez velike razrade i dubinskih dijaloga. Scene su krvave, pune borbe i smrti. Priča daje jednu važnu poruku, a to je da se život bez razloga za obitavanje u njemu ne računa u važne stvari. Tako Kain koji se trudi da izgubi glavu, uleće u nemoguće situacije iz kojih izlazi kao pobednik, rane mu same zaceljuju i udovi sami izrastaju, pronalazi razlog za život. Pronašao je ponovo porodicu koju je davno svojom krivicom izgubio kada je na božje oči ubio brata Avelja. Mada, mora se priznati da je knjiga koliko god patetično izgledala na prvi pogled, zapravo lišena jeftinih emocija i veoma racionalno uklopljena u surovi krajolik koji je okružuje.

Svet pre potopa polako prolazi kroz proces nestanka. Nema više šuma, nema pijaće vode. Ljudi postaju obične životinje što se vidi po scenama kada decu sa lanca puštaju na Kaina kao pse. Ljudi se hrane drugim ljudima, bebe su im omiljene poslastice, a opštenje sa životinjama najveće zadovoljstvo. Nije ovo jednistven slučaj u literaturi da se predsavljaju kanibalističke scene i opisuju takvi nagoni ljudi. Ceo srednji vek, podređen veri u Evropi doneo je mnoštvo nerazjašnjenih smrti ljudi koji se u tami nađu na lošem mestu. Sutradan od njih ne ostane ni uspomena i ostatak mesta u kojem je nestala osoba zaboravi da su, da ne bi umrli od gladi sinoć pojeli čoveka. I danas postoje ljudožderska plemena i iznova se pronalaze (uglavnom su sva socijalizovana, ali vuku korene od kanibala).

Važno je osvrnuti se na prikaz Noja, mnogo drugačijeg nego što ga poznajemo. Noje je bogougodan čovek koji je dobio blagoslov od boga da napravi barku na kojoj će spasiti sve vrste životinja, insekata i svega što živi pa i čoveka. U ovom ostvarenju scene sa Nojem su zaista hrabro oslikane gde njega ne vidimo kao nekog skrušenog bogougodnika, već kao čoveka, pravu zver koja nastoji da uništi sve što mu unišava svet, pravu sliku i priliku sveštenstva u nasledstvu.

Ono što nije jasno u svemu ovome jeste razlog za štampanje crno – belih tabli stripa umesto u boji kao što je u originalu. Tako se gubi stvaran dojam scena i prikazi postaju nejasni bez mogućnosti da se dokuči šta je na crtežu prikazano sve dok se ne vidi originalno izdanje.

Džejson Aron i r.m. Guera su dobro poznati našoj publici i po stripu Skalpirani objavljenom kod nas prošle jeseni.