Morski vuk – filozofija opstanka
Granica nakon koje čovek prestaje da bude razumno biće i postaje krvoločna životinja sa samo jednim smislom, opstanak, vekovna je preokupacija filozofa.
Prikaz stripa “Morski vuk” Rifa Rebsa u izdanju Besne kobile
Sami filozofi su se uvek pitali da li je čovek vođen razumom kao svesno biće ili je on samo životinja koju vode nagoni. Obično se mišljenje da je čovek obdaren moći razmišljanja i prosuđivanja pripisuje filozofima optimistima, dok je za pesimiste ostala ova druga osobenost čovekovog biće.
Naravno, nezaobilazno je i pitanje, šta to čoveka navodi da ubije nekoga? Kako čovek može postati tolika zver da usmrti sebi sličnog, a pritom je Homo sapiens, svesno i razumno biće. Posmatrajući životinje, dolazi se do zaključka da one ubijaju druge životinje ili ostale organizme samo ako je to jedini način da bi opstali, ako je to način njihove ishrane. Suživot životinja iste vrste prožet je različitim vrstama sukoba, baš kakvi su karakteristični za ljude. Međutim, kada se sukobe dve životinje iste vrste, dva vuka ili dve mačke neće doći do ubistva. Njihove sukobe vode nagoni, a ne mržnja. Bore se za prevlast, koja im je od prirode podarena, kao zakon koji oni poštuju i svojom bitkom sprovode. Ali neće ubiti protivnika. Mačke se tuku, skaču, grebu, ali kada jedna uspe da pribije drugu na leđa o zemlju, ona se udaljava kao pobednik, a poražena odlazi. Kod malo grubljih životinja poput vukova može doći do smrti protivnika, jer su njihove kljove i kandže mnogo jače oružje, pa ako je neki uporniji može da zadobije teže udarce. To sve zavisi od ličnosti životinje, one i jesu prave ličnosti, kao i ljudi, ali nemaju nameru da usmrte protivnika. Sa druge strane, čovek ubija uvek. Svesno ili nesvesno. Vođen nagonima ili mržnjom. Čak se i mržnja može shvatiti kao svojevrsni nagon, ako ne nagon, onda prekidač za pokretanje životinjskog nagona poput zavisti, obesti, ljubomore itd. Čovek ubija i dok spava. Kakvo je onda to razumno biće koje ne može da pobedi svoje nagone.
Treće važno filozofko-teološko pitanje jeste, ima li večnog života? Zapravo, pitanje bi glasilo, ako postoji večni život, ako su ljudi besmrtni, zašto se plaše da umru? Možda je pravi odgovor na to pitanje, kao i za sve u ostalom, neznanje, tj. strah od nepoznatog. Vernik je istinski ubeđen, čvrstom verom stoji na braniku večnog života od onih koji ga omalovažavaju, ali ne znaju. Mada, hrišćanska, pa i neke druge religije kažu da je samo bog stvorio život i on ga jedini može uzeti. Samoubistvo nije dozvoljeno.
Ova duža razmišljanja o nekim filozofkim raspravama i predmetima razmišljanja predstavljaju duigačak, ali jedini moguć uvod u priču o slobodnoj adaptaciji romana Džeka Londona “Morski vuk” u stripovskoj formi umetnika Rifa Rebsa. Sam roman je poslužio kao nadahnuće strip umetniku, a ono što je on preneo na table jeste vizuelizacija same filozofije romana. Kada se preređuju romani ili priče, pa čak i pesme u stripove ili filmove obično se uzimaju pojedini detalji priče u smislu radnje i to se vizuelizuje. Ovde je borba kapetana sablasnog broda Vulfa Larsona sa svojim oponentom Hamfrija van Vejdena oslikana filozofijom stripovskih tabli, na sablastan i melanholičan način. Kapetan Larson i kritičar van Vejden našli su se sticajem okolnosti na bordu lovaca na foke “Sablast” koji im je poslužio kao arena, kao stanište. Jedan vid borbe je bio čisto filozofski, nadmetali su se u poznavanju književnosti, filozofije, morala i religije. Druga vrsta borbe je bila borba za status vođena nagonom za istrebljenje. Oni su pravo oličenje čoveka, sa jedne strane razumnog bića, sa druge obične zveri.
Crtež je složen, sa mnoštvom detalja i istančanim načinom da se prikaže sva nesreća koja se nadvila nad celokupnom pričom. Postojale su i dve filmske obrade romana “Morski vuk”, jedna 1941. godine gde uloge vode Edward G. Robinson, Ida Lupino, John Garfield, a režiser je Michael Curtiz i jedna adaptacija u vidu igrane serije 2009. sa nosiocima uloga Sebastian Koch, Tim Roth, Neve Campbell.
Gledanjem filmova i čitajući strip, s obzirom da je strip objavljen u Francuskoj 2012. godine može se uvideti sličnost između likova naslikanim Rebsovom rukom i onih kako ih predstavlja režiser Mike Barker. Larson je snažan kapetan izuzetne moći, sa bradom i ogromnim gornjim delom tela, kakav je u adaptaciji igrane serije, dok je u starom filmu običan čovek samo u odori kapetana. Sliku moćnog Larsona vidimo i u romanu Rifa Rebsa.
Rif Rebs pravim imenom Dominik Dipre rođen je 1960. godine u Alžiru. Bio je učenik jedne od najuglednijih škola za grafički dizajn i vizuelne komunikacije – Goblen, koja je iznedrila pozamašan broj francuskih, pa i stranih, strip autora. Godine 1984, sa nekoliko kolega, osnovao je grafički studio Asylum, a od te godine i počinje da se profesionalno bavi stripom. Autor je većeg broja stripova, od kojih su neki i serijali, ali je nepodeljeni uspeh i kod publike i kod kritike postigao višestruko nagrađivanim grafičkim romanom Morski vuk, po prvi put objavljenim u Francuskoj 2012. godine.
