Balade o zločinima pripitomljenog zapada
Nezaobilazna isnipiracija, ali ne piscima, već čitaocima jesu zločini, počinjeni ili izmišljeni, ili u mašti kreirani. Pisci neminovno pronalaze put u razrešenje svojih egzistencijalnih problema trivijalnim opisivanjem nečije nesreće ili nečijeg nesrećnog izbora, mentalnog ubilačkog zaostatka.
Prikaz stripa Erika Krika “Među borovima – 5 balada o zločinima” u izdanju Besne kobile
Uz malo talenta i volje stvore se i najstvarnije priče o ubistvu iz mržnje, psihopatama koje pripremaju svoje delo mesecima i godinama, nedostatku snage da se pređe ponos. Tako se lako dolazi do publike kojoj su tuđe nevolje važnije od svojih. Samo neka se priča.
U grafičkom romanu holandskog strip umetnika Erika Krika “Među borovima – 5 balada o zločinima” na jedinstven način vizuelno su predstavljene priče o zločinima na malo pitomijem zapadu nego što ga poznajemo. Krik je opisao pet zločina opisanih u specifičnom žanru američke muzike. Naravno, zločini nisu samo činjeni u Americi, niti su bili inspiracija samo muzičarima iz Sjedinjenih Država. Zločini su činjeni svuda i na svakom mestu, naročito u Evropi koja je slanjem zatvorenika u Ameriku kako bi se napunio novi svet, zločinački talenat preselila na još jedan kontinent.
Balade o zločinima, poznati album Nika Kejva, sa pesmom opisanom u ovom romanu, “Tamo gde rastu divlje ruže”, malo drugačije je predstavljeno u Krikovim očima nego u samoj pesni. Spot pesme smirujući deluje, kao i sam ritam i način pevanja, dok su same radnje u pesmi i stripu malo drugačije, ambijent je u potpunosti promenjen. Devojka je neuhvatljiva i spremna na sukob, kamen je ne ubija nego joj izbacuje pištolj i na kraju tu gde se obračun odigrao uglavnom se “nikada ništa ne dešava”.
Pesmu “Lepa Poli” interpretiralo je mnoštvo muzičara neulazeći u dubinu zločinačkog uma koji kopa rupu pre čina ubistva, nameren da uništi nečiji život. Vili “surovi brodski tesar” zavija posadu broda u nepovratni veo, jer po verovanju kletva prati brod na kojem je ubica.
Tu se nalaze još priče “Dugački crni veo”, priča “Tonitaun” priča o večitoj netrpeljivosti belih stanovnika SAD i njihovih tamnih prijatelja koji imaju isto prava na tu zemlju jer su doseljeni kad i prvi. “Kejleb Mejer” još jedna priča u nizu, još jedna pesma o čoveku koji je drugome gori od vuka.
Morbidni crteži, bez trunke kompromisa opisuju srž svakog zločina od pet nabrojanih. Kroz tamne i neizdrživo neizvesne scene možemo da proniknemo jasno u svest ubice i nameravanog zločina.
Erik Krik (Amsterdam, 1966) poznat je u Holandiji pre svega po stripu bez teksta o avanturama antiheroja Gutsmana i Tigre, njegove devojke u kostimu tigra, te brojnim ilustracijama u novinama. Godine 2008. dobio je jednu od najznačajnijih nagrada koja se dodeljuje strip autorima u Holandiji – Stripschapsprijs za celokupno delo.
Objavljeno 9. juna 2018. godine na sajtu Nedeljnika.
