Strah od nepoznatog vodi u nesigurnost
Strah od nepoznatog odavno je nadahnuće ljudima, nadasve neiscrpan izvor inspiracije. Od prvih mitova do novijeg doba nepozanto nas pretvara u stvaraoce najrazličitijih priča, bića, događaja, predela, a nekima od njih trebalo bi odati priznanje na dovitljivosti i dosetljivosti.
Prikaz stripa italijanskog crtača Milo Manare “Odiseje spoznaje” u izdanju Darkvuda
Deca slovenskih naroda plašena su vešticama, baba rogama i vranama, mada koliko god postojbina snažnog čoveka bila udaljena od naših prostora i kulture, filmska i industrija crtanih filmova je približila lik Jetija prilagođavajući ga svakoj kulturi i podneblju. Naučnici i istraživači pokušavali su decenijama da uđu u trag ovom stvorenju, međutim bezuspešni pokušaji su naveli na zaključak da je Jeti prevara ili legenda. O njegovom postojanju i uzrocima nastanka govori Milo Manara 1978. godine u strip ostvarenju “Snežni čovek” nacrtanom za Bonelijevu ediciju “Jedan čovek, jedna avantura”. Na scenario Alfreda Kastelija, tvorca Martija Misterije razbija se mit od snežnoj nemani čovekovog naličja. Dinamična radnja smeštena na “krov sveta” (Himalaji – Mont Everest) u budistički manastir i njegovu okolinu, prikazuje vekovnu borbu monaha da planinu odbrane od dolaska pohlepnih i bahatih.
Crtež i vizuelna predstava događaja i atmosfere kroz koju se razvija priča podsećaju na ilustraciju prvog naučno-fantastičnog romana Meri Šeli “Frankenštajn, moderni prometej” prikazanu korz pero Bernija Rajtsona. Detaljan opis scena prenosi himalajski mraz, teško nebo, mračnu svakodnevicu i potrebe ljudi za sticanjem slave i bogatstva. Sve to pored poteškoća u osvajanju najveće od svih planina izgleda izvesno dok se ne pojavi “odvratni snežni čovek”.
Edicija za koju je pripremljen album “Snežni čovek”, “Jedan čovek, jedna avantura” doživljava se kao slavna Bonelijeva skupina stripovskih velikana. Svoje radove u zbirci “Jedan čovek, jedna avantura” objavljivali su Hugo Prat, Dani Batalje, Serđo Topi i drugi.
Ovogodišnje integralno izdanje “Odiseje spoznaje” izdavačke kuće Darkvud donosi pored razrade legend o “odvratnom snežnom čoveku” i priču smeštenu u zauvek podeljenu Ameriku. Četiri godine nakon prethodnog albuma, Manara piše scenario i crta epizodu “Čovek od papira” za francusko-belgijski časopis Pilot.
Da li je u pitanju borba bele i crvene rase ili bele i crne, ostaje zajedničko borba te “bele”. Darkvud nam u kratkom period donosi dve priče, obe sa sopstvenim osobenostima o borbi bele protiv crvene rase (jedna je u stripu “Skalpirani”, a druga priča u “Odiseje spozaje”). Međutim, “Čovek od papira” donosi i karikaturalni, ostarelu i odveć otrcanui figuru crvenog mundira kakvu smo sretali kod Bleka ili komandanta Marka. Naravno, Manarino pripovedanje donosi nam mnogo osećajniju priču, naizgled već ispričanu (kada bi se tako gledalo, malo šta bi se više moglo reći) i na taj način obrađenu. Mnoga izdanja su prolazila kroz štamparsku mašinu izdavačkih kuća, ali scena sa kraja ovog albuma ipak toliko puta prikazana u filmovima, zadržava pažnju i lepi pogled na poslenju tablu stripa minutima (za one ekstremnije i satima). Ljubav može da prebrodi teškoće, pregazi puteve i pobedi na kraju (toliko puta ispričano i prikazano), ali ne može pobediti one koji ne umeju da ljube.
Italianski autor Milo Manara nakon studija arhitekture i slikarstva svoje stripovske početke ima 1969. godine sa seriom džepnih knjiga izdavača Furia Vania. Napisao je i nacrtao mnoštvo dela, ali ona objavljena u integralu “Odiseje spoznaje” su među najboljim delima ovog, jednog od najistaknutijih autora stripa.
Objavljeno 16. 12. 2017. u dnevnom listu Danas.
